Na početku jedna ispravka iz teksta od prošle subote. Original citata na francuskom glasi: „Plus ça change, plus c’est la même chose“ (Što se više menja, više je ista stvar“). Autor je Žan-Batist Alfons Kar, devetnaestovekovni novinar i publicist. Potiče iz 1849. i odnosi se na poređenje doba Julske monarhije i postrevolucionarne vladavine Luj-Napoleon Bonaparte (potonjeg cara Napoleona Trećeg). Moje izvinjenje, poštovanom čitaocu.

A sad, ono glavno.

Dakle, osvanu ovaj 1. novembar. Najzad. Preturismo nekako preko glava prethodnu turobnu godinu. U protestu, neslaganju, vapaju. U iščekivanju i nadi. No, ništa se ne pomeri s mrtve tačke. Režim ostade nem i gluv, imun i bezosećajan, i prema novosadskoj tragediji i prema zahtevima pobunjenog naroda. NJegov odgovor bio je negacija, represija i manipulacija. Hapšenja, prtivori, batine, ucene i pretnje. Antagonizam je rastao iz dana u dan.

I evo nas sad u Novom Sadu ponovo. Skupiće se ogromna masa, biće sećanja na nevino stradale, biće demonstracija i gromoglasnih povika upućenih vlastima. Biće suza i izliva gneva. Biće ožalošćenih i frustriranih. Biće mirnih i nemirnih.
Valjda nasilja neće biti. Valjda je i vlast konačno nešto naučila. Ili nije? Valjda će se dozvati pameti? Ili neće?

Da li će nam se ponoviti tužne scene iz prošlosti? Da li će se ponoviti zloupotreba policajaca i žandarma, horde besprizornih huligana s batinama u rukama? Valjda neće.

Silom se protest naroda ne može ugušiti. I ako se namah učini da je utihnuo, rasplamsaće se još žešćim žarom u sledećem trenutku. Srbija jaram više podnositi ne može. Aman zaman, ljudi, dosta je bilo.

Ne može. I neće.

© Danas