Jedno „ne“ s pravog mesta i stvar bi bila završena. Kopanje litijuma nije strateška šansa Srbije, niti je projekat koji bi doprineo ekonomskom razvoju Srbije. To je visoko koruptivan posao između internacionalne korporacije i ovdašnje vlasti. Litijum je, u ovom trenutku, neophodna sirovina za Evropsku uniju i SAD. Zbog toga je eksploatacija jadarita u Srbiji stavljena na listu evropskih investicionih prioriteta. Kakav će efekat tog poduhvata biti na našu životnu sredinu i kolika će u tome biti naša hasna, ne interesuje ni Evropljane, ni Amerikance. I ne treba da ih interesuje. Oni, na sve raspoložive načine, teraju svoje, a ovdašnji režim im u tome svesrdno pomaže. Za masnu napojnicu, po sebi se razume.

Okoreli cinik bi jamačno rekao: „Prodali su Ukrajinu, a neće nas“. Ima u ovom bar trun istine.

„Ne veruj Danajcima ni darove kad nose“, pevao je premudri Homer pre bezmalo tri milenijuma. Mi lekciju nikako da savladamo. Ni nauk da naučimo. Predstavnicima srpske vlasti, njenom predvodniku pogotovu, miliji je inostrani bakšiš od interesa svoje zemlje. Dokaza na pretek. Iz dana u dan. Da li su Kinezi, Arapi, Amerikanci ili Evropljani, njima i njemu je svejedno. Ravno im (mu) je do Kosova, uključujući i samo Kosovo. I Metohiju. (Ovo specijalno za srpske novokomponovane nacionaliste.)

Više sam puta u ovim subotnjim napisima ponavljao kako Srbiju i Srbe vidi razvijeni svet. Kao zločestog „trablmejkera“, sklonog izazivanju haosa i posezanjem za nasiljem. Kao najodgovornije za rat u procesu raspada SFRJ. Kao nepouzdane i verolomne. Naravno, nepouzdanost i verolomnost u evropskom primeru se podrazumeva. Izgovor za takvo ponašanje sa evropske strane je veoma prost: sa nepouzdanima i verolomnicima se jedino može istovetnim........

© Danas