(Tema ovog teksta nisu međunarodna izložba EXPO27, ni državni program Skok u budućnost. Poznato je šta o njima mislim. Ovaj tekst razmatra sudbinu preduzeća Beogradski sajam.)

Ronaldinjo dolazi. Derek Linde ne dolazi.

Poznati Brazilac ne dolazi na poziv kompanije Mozzart da otvori novu kockarnicu, nego na poziv države da podrži EXPO27. Koliko se moglo primetiti, nije bilo prevelike egzaltacije, čak ni među naprednjacima. Niko nije siguran da li će dolazak Ronaldinja biti biznis-marketinško kockanje države. Rizik nije mali. Da li će se Ronaldinjo obiti o glavu državi kao promašaj? Ne zna se. Ali, ono što bi sigurno bilo pametnije je da je država pozvala nekog od poznatih svetskih stručnjaka za sajamsku industriju.

Na primer, Dereka Lindea, šefa kompanije GES, jednog od pet najvećih svetskih igrača u sajamskoj industriji i ponudila mu savetničko mesto. Linde (ili recimo Džerald Boze, izvršni direktor Sajma u Kelnu) biće državi (koja je investitor, graditelj i vlasnik) potrebniji od nekadašnjeg fudbalskog mađioničara, jer treba da osmisli poslovnu viziju i strategiju Beogradskog sajma pošto se završi EXPO27. Istina, EXPO27 je sajamska manifestacija posvećena muzici i sportu pa laici veruju da je Ronaldinjo bolji izbor. Ali, nije. Jer kad se EXPO27 završi, posle muzike, igara i mamurluka dolazi otrežnjenje kad treba misliti na održivost i profit. Ronaldinjo o tome ništa ne zna, da zna ne bi stigao do bankrota. Sme li država da rizikuje bankrot novog Beogradskog sajma?

Šio mi ga – Viktor/Redžep

Zašto je „neki Linde“ važniji od Ronaldinja? Poznati svetski stručnjaci za industriju sajmova sad su potrebniji i treba ih pozvati (ako već nije kasno) jer je njihovo znanje i iskustvo neophodno za period koji dolazi po završetku „pevanja i igranja“, dakle kad se na novom Beogradskom sajmu zatvori EXPO (15. avgusta 2027.) i započne mukotrpno otvaranje vrata regionalnog, evropskog i svetskog tržišta s idejom da Beograd iskoristi priliku i postane centar sajamskog........

© Danas