Neka ih, neka idu, a mogli su da naprave još koji vodovod i put. Priča je da se ovim rečima mudra starica iz Zalaza, sela iznad Risna u Bokokotorskom zalivu oprostila od okupatora – moćne carevine Austro-Ugarske.

Niže niz strme strane, dole u Igalu, ima još jedna priča vezana za Austro-Ugarsku. Ona kaže da se prestolonaslednik Franc Ferdinand odlučio da kupi lekovito blato i na njemu sagradi banju ali je prethodno morao da otkupi zemlju od seljaka.

Poslao je advokata da pregovara i on se prvo sastao sa vlasnikom najveće parcele. Odmah je počeo da ga ubeđuje i nudi velike novce, ali seljak nije pristajao ni na kakvu cenu. Potom je advokat prešao na drugu taktiku i zapretio moćnim vladarom, našta je seljak ostao „mrtav ‘ladan“ i na kraju ispratio advokata rečima: „Ne bojim se ja cara sve dok je suda u Beču“.

Ove dve priče imaju naravoučenija koja i danas odzvanjaju u Crnoj Gori – ta Austro-Ugarska imala je dobru upravu i nezavisno pravosuđe. I bila unija, zajednica država. Istorijsko sećanje jedan je od važnih oslonaca i pokretača današnjih crnogorskih aspiracija za pridruživanje novoj modernoj zajednici država – Evropskoj uniji.

Visoka cena predsednikovih autogolova stiže na naplatu

Prema svim relevantnim ocenama Crna Gora i dalje ima odlično prolazno vreme u ispunjavanju obaveza iz agende pridruživanja i među najozbiljnijim je kandidatima za članstvo u EU. Ali, za vrat joj iznenada diše jugoistočni sused – Albanija, koja je nenametljivo postala evropski miljenik i prvi balkanski favorit s impresivnim napretkom u evrointegracijama.

Na jednom od panela septembarskog Bledskog strateškog foruma albanski premijer Edi Rama tvrdio je da je njegova država spremna za članstvo u EU i obećao da će, ako treba, Albanija „šlepovati“ Crnu Goru do ulaska u Uniju, a zatim u šali dodao: „Uključite nas i mi ćemo doneti........

© Danas