Jasno je, draga braćo i sestre, da se nalazimo u pat poziciji. Normalni ljudi traže promene, a psiho ne da.

Ne samo što ne da, nego pušta ćacije (nekadašnje lojaliste) da pišaju po cveću, kenjaju po Pionirskom parku i nekažnjeno biju ratne veterane. Posle šest meseci uzaludnih poziva institucijama da prorade i tako ispune studentske zahteve, jasno je da su jedini izlaz vanredni izbori, na kojima će lista oko studentskog protesta rasturiti režim, čak i pod ovakvim uslovima.

Zato psiho ne da izbore. Ne da ništa. Pošto su protesti nenasilni i nedovoljno masovni, nije moguće naterati ga da popusti, što nas dovodi do trajnog Mexican standoffa, u kom se s jedne strane nalazi normalan svet, a s druge ćaciji, predvođeni psihom. Da, baš kao u školskom dvorištu, kada je psiho, upitan da kaže ko mu je simpatija, prvi put izgovorio reči „E baš neću“. O Bože, nećemo valjda provesti naredne godine u........

© Danas