„Dragi dnevniče, ti znaš koliko volim predsednika, svaku noć plačem nad njegovom slikom zato što jednog dana neće biti sa nama. Kad god da taj dan dođe biće prerano, evo i sada mi suze kaplju po tebi. Dakle, ti znaš koliko ga volim, a njegovu genijalnost ništa ne može da zaseni. O tome govore i najnoviji događaji, u kojima deluje da sam ja glavni, ali nisam.

Ja samo slušam naređenja i toliko sam u tome dobar da sam počeo da se pitam jesam li ja uopšte ćaci, ako sam ovako efikasan. Predsednik mi se ušunjao jedne noći u šator, postavio me u krilo i pitao ‘Jel znaš šta je Rajhstag?’ Rekao sam da nemam pojma, a on je rekao ‘E, sad ćeš ti da budeš Rajhstag, moram nečim da pokrijem šverc kokaina i prodaju municije Ukrajincima’.

Onda je izdao naređenje da sa nekoliko momaka koje je pažljivo odabrao, odem u neki grad, on je rekao, čini mi se, studentski grad. Nikada nisam čuo za taj grad, od........

© Danas