„Predsedniče Vulin, šta želite za doručak?“ „Ruski čaj i boršč.“

„Da li ste sigurni da želite ruski čaj? Znate i sami kakav ume da bude.“

„Predsednik Vulin se ničeg ne plaši, a kamoli čaja. Štaviše, ruski čaj je tu kao objektivno merilo moje vladavine ruskom gubernijom Srbijom. Ukoliko nešto nisam uradio po volji naših gospodara, čaj će biti tu da mi odmeri kaznu.“

„U redu, predsedniče Vulin. Šta ćete raditi posle doručka?“

„Idem na poligon, da vežbam pucanje iz vatrenog oružja sa konja u trku, kao što su to nekad radili naši ruski preci. Nikad dosta vojne obuke za mene, sad sam u najboljim godinama, a kad budem komandovao juriš četvoronožnim robotima na Kosovo i Metohiju, lično ću ih, na konju, predvoditi.“

„Predsedniče Vulin, vi ste tako hrabri.“

„I lep. Rus, lep i hrabar, nema bolje kombinacije. Niko ne može da mi prismrdi, ni Nestor u tegli, ni Sisolini i jazavičar, koji mu pomaže u disanju pod vodom.“

„Predsedniče Vulin, imamo vesti sa univerziteta. Izbila je nova studentska pobuna.“

„Dokle više!? Oko čega se sad bune?“

„Kažu da........

© Danas