Ovog puta, u Beograd sam svratio, ne samo da bih video majku i snimio jednu epizodu DLZ u studiju, već i da bih podržao protest prosvetara, koji je održan u utorak, od tri do sedam posle podne, ispred ministarstva.

Kilometrima pre granice sa Srbijom, u kola mi je i pored isključene ventilacije, dopirao dobro poznati miris spaljenog đubreta, koji štipa oči, nozdrve i grlo. Proverio sam kakav je kvalitet vazduha još pre nego što sam seo za volan i shvatio da me u otadžbini čekaju „braon“ i „ljubičasto“.

Kako sam se približavao Beogradu, smog je bio sve gušći, a smrad kontejnera u plamenu sve jači, da bih na Konjarniku, kada sam konačno skrenuo sa autoputa, ugledao i dim lično, koji se povijao Ustaničkom. Nije to bila magla, niti nekakav posrnuli oblak, bila je to crna dimčina koja je gutala sve pred sobom.

© Danas