U Srbiji je petak trinaesti dan kao i svaki drugi – teška patnja. U takvoj zemlji, svejedno je da li je utorak dvanaesti, subota četrnaesti ili ponedeljak trideset treći. Svi dani su ovde isti, gadni i opasni. U stara vremena, petka trinaestog pazili smo da nam crna mačka ne pređe put, a ako se to desi, pljuc pljuc pljuc po trotoaru i problem je rešen.

U prošlosti će vam hleb ovog dana sigurno pasti na namazanu stranu, ali ni to nije bio problem. Uzeli biste novo parče hleba, namazali ga i njama njama. Danas je svejedno šta mažete na hleb, nadrljali ste, bez obzira da li će vam parče ispasti iz ruku. Čak bi se moglo reći da ste imali sreće ukoliko vam hleb padne na patos, pa morate da ga bacite, jer je sigurno bio namazan nečim što ima gomilu emulgatora koji će vas ubiti.

Nekada bi vas na petak trinaesti, ukoliko bi padala kiša, kola u prolazu isprskala vodom iz bare. Ništa strašno. Otišli biste kući, presvukli se i rekli „Eh, taj petak trinaesti“. Danas, juče, odnosno sutra, bez obzira pada li kiša ili ne, ukoliko se šetate recimo Krnjačom, u kojoj nema trotoara, ali ima izlivene kanalizacije, auto koji prolazi neće biti ni........

© Danas