Iz noćnog provoda dolazim na after, u Ćacilend. Ne zato što moram, nego zato što uživam kada ćacovani pune gaće kad me vide. Nosim maskirni šorts, košulju sa kratkim rukavima, na kojoj su pande u raznim položajima. Uzeo sam je u jednom od mojih butika čim je počelo lepo vreme, nisam više mogao da podnesem da se oblačim kako mi ne priliči.

Pandur na ulasku u Ćacilend me gleda, šta ja znam, mrko, pa mu smeštam jednu čvrgu, preciznije kokavac, posred čela. Preventivno delovanje je majka uspešnog poslovanja. Mislio sam da ću zateći one smradove kako hrču po šatorima, ali nisam bio u pravu. Zatičem ih kako se teturaju po blatu, koje je ostalo od travnjaka u nekada lepom parku. Bez brige, biće opet park, lepši i skuplji, čim završimo sa ovom tragikomedijom.

„Gospodine Dragiša…“, prepao se jedan, kao da je video duha svog dede. Neobrijan je, ali svi su oni neobrijani. Odnekud mi je poznat, ali........

© Danas