Budi me poseban alarm, koji se oglašava kada izbije neko vanredno sranje. Dok oblačim košulju sa cvetovima marihuane, koja nije moja omiljena biljka, ali je lepa na košulji, slušam govornu poruku od Zrikavog. Žvalavi je opet prso. Preciznije, otišao u crveno. Zovem Zrikavog i pitam u čemu je problem, konkretno. „Samo dođi, molim te, Dragiša“, odgovara kratko, a iza se čuje Žvalavi kako krešti.

Ne mogu da se ne nasmejem, jer nema ništa slađe od Žvalavog koji luduje. Silazim u garažu, sedam u Bentli i izlećem pun gas napolje, u nadi da ću nekoga pregaziti, ali jutros nisam taličan u tom smislu. Parkiram u Srpskih vladara i idem u predsedništvo. Iz nekog razloga, cela bulumenta je tamo. Zrikavi, Razdeljak, čak i Ćelavi, iako sam ga još u januaru upozorio da ću mu zapaliti ćelu ako da negde sretnem.

Oni stoje, a Žvalavi leži na boku i tiho ječi.

„Šta je bilo? Gde su doktori?“, pitam Zrikavog, koji je........

© Danas