Potpisivao sam im knjige i pokušao da zapamtim lice i ime svakog od njih, ali kad sam ih ugledao još kako kupuju Crvene nokte i Mimicu kako im pokazuje prstom na mene, ukapirao sam da, ma koliko želeo sve da ih popamtim, do sutra neću znati gde mi je dupe a gde glava od tolikih ljudskih bića koja su uložila novac u čitanje mojih dela. Bitno je bilo samo da im nažvrljam svoj potpis i da im se knjiga svidi. Zapamtiću samo najbolje ribe među njima, eto.

Zatim je trebalo da počne svečano otvaranje Sajma. Gomila se nabila u arenu, pogleda uprtih ka bini odakle je, kao i svake godine, trebalo da nam se obrati nekakav fosil, dragi gost iz inostranstva i neko iz vlasti. Osetio sam kako me koks pušta i zaključio kako je pravo vreme da se doradim.

„Idem do klonje“, rekao sam Mimici.

Čale i Čela........

© Danas