,,Razmišljajući tiho u sebi,
Napravio sam jednu mašinu,
Tralala, lala, lalala
Lala, lalala
Koja skida glave!“
,,Ima ljudi čiji je život trag u vodi…“

Pekić nas posmatra, kao da je i dalje deo ovog ludog sveta. A može biti i da je njegova misao ostala večna i često nas opominje.

U godini borbe, kada svaki dan predstavlja zasebnu bitku, neki su odbili da podignu koplje. Neki neprimetni ljudi, koje ne poznajemo, nikada nismo čuli za njih, ali znamo da su poput parazita koji žive na račun drugog.

NJihovo postojanje ne možemo dokazati, jer sem disanja i drugih bioloških procesa nemaju drugu funkciju. NJihovi životi nemaju duhovnu dimenziju, a isto tako nemaju ni sposobnost mišljenja. Ti nemisleći, bezlični i mlaki ljudi postali su najveći problem ovog društva. Oni odbijaju da misle, njihove reči nisu njihove, a ni životi…

© Danas