Svaki razgovor o modalitetima izlaska iz krize treba pozdraviti, i svaki od tih razgovora je korak bliže raspletu političke krize u Srbiji, i dugoročno gledano većem kvalitetu demokratije.

Jedan od predloženih modaliteta, ako ne i jedini, je i prelazna vlada, gde je već bilo polemika o tome da li je reč o ekspertskoj vladi, vladi u kojoj sede predstavnici svih parlamentarnih partija, kao i ograničenjima različitih rešenja. Takođe, ono što je opozicija nazvala „vladom narodnog poverenja“ nije dalo odgovore na sva pitanja ili nedoumice.

Izvesno je da prelazna vlada nije jedino rešenje, iako zagovornici o njemu tako govore. Ne ulazeći u to da li je iko to i tvrdio, osvrnuo bih se na predloge gospodina Fatića, odnosno zašto mislim da ih treba uzeti sa rezervom, ali ne potpuno odbaciti njihove elemente. Naime, ishodi u tri slučaja koji su navedeni su posve drugačiji, i a sama rešenja ne odgovaraju kontekstu današnje Srbije. Takođe, ni u jednom od tri slučaja ne radi se o direktnoj demokratiji.

Island – neuspešna reforma

Slučaj Islanda jeste poznat kao dobar pristup u pisanju novog ustava kroz uključivanje građana (što Srbija nije imala pri donošenju Ustava 2006. godine). Ipak, teško je o iskustvu Islanđana govoriti kao „uspešnom primeru“. Model koji je primenjen je svakako inovativan i participativan, ali uspešan nije, jer 14 godina kasnije ustav nikada nije promenjen.

Naime, 2008. pokrenuti su protesti nakon finansijske krize zbog načina na koji se Vlada nosila sa njom, i opšteg nepoverenja u partije, ali ustavna reforma započela je kasnije. Tačnije, otpočeo je njen pokušaj. Iako je udruženje Anthill organizovalo forum sa 1500 građana, ideja za formalizaciju procesa je došla od političkih partija, odnosno Vlade koju su činili socijaldemokrate i zeleni. Parlament je nakon toga usvojio zakon kojim je ustanovio savetodavnu Ustavotvornu skupštinu, a u prvom koraku nasumice izabranih 950 članova Nacionalnog foruma (uzimajući u obzir reprezentativnost društva) trebalo je da dâ ideje za novi ustav i vrednosti koje će on odražavati. Nacionalni forum trajao je samo jedan dan. Nakon toga došlo se i do izbora za savetodavnu Ustavotvornu skupštinu od 25 članova.

U ovom procesu važnu ulogu imao je i Vrhovni sud, koji je poništio izbore za Ustavotvornu skupštinu zbog žalbi na izborni proces. Ovo svedoči o vladavini prava koja je odlikovala ceo proces, uprkos političkoj krizi u kojoj se Island našao. Rešenje je pronađeno u tome da je........

© Danas