Odnosi Beograda i Zagreba ni istorijski gledano nisu na zavidnom nivou, a u poslednjih godinu dana izašli su iz svog tradicionalnog okvira pooštrene retorike u doba obeležavanja bolnih godišnjica.

Autoritarni režimi po pravilu traže neprijatelja protiv koga se bore u cilju očuvanja nacionalnih interesa i interesa građana, zbog čega se pozicioniraju kao jedini zaštitnici i garant bezbednosti i stabilnosti.

Na ovaj način možemo tumačiti i ovaj slučaj. Na samom početku demonstracija zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada se formirao i studentski pokret, srpske vlasti optuživale su Hrvatsku i njene službe bezbednosti za direktnu koordinaciju protesta. Setimo se famozne „blokadne kuharice“. Od tada, incidenti su se samo nizali.

Od zadržavanja Severine na granici do izjednačavanja studentskog pokreta sa ustaškim u prorežimskim medijima, pooštravanje retorike moglo se primetiti već tada. Odnosima nije pomoglo ni to što je izvestilac Evropskog parlamenta Tonino Picula zauzeo jasan stav u Briselu da studenti drže Srbiju na proevropskom putu svojim zahtevima, pružajući im podršku u borbi protiv aktuelnog režima.

„Besmislene igre bez kraja i početka“: Nastavlja se verbalno nadmetanje i “obračun” Milanovića i Vučića

„Besmislene igre bez kraja i početka“: Nastavlja se verbalno nadmetanje i “obračun” Milanovića i Vučića

I tako, od Severine, preko Tompsona, studenata,........

© Danas