Dugo se verovalo da je ugalj „logično” rešenje – imamo ga dovoljno, poznajemo tehnologiju, a i istorijski smo investirali upravo u tu oblast. Međutim, sada već vidimo da nas račun za taj „logičan” izbor je znatno veći od prvobitno pretpostavljanog. Pre svega zbog sagorevanja uglja, naša energetika je u samom vrhu Evrope u emisijama po proizvedenom kilovat-času.

Ali nije samo stvar u gasovima staklene bašte. Prema Globalnom izveštaju o stanju vazduha i istraživanjima organizacija poput Health and Environment Alliance (HEAL), procenjuje se da zbog zagađenja iz termoelektrana na ugalj u našoj zemlji godišnje prerano umre oko 3.000 ljudi. To je kao da svake godine nestane čitava manja opština, piše energetski ekspert Ljubomir Mitrašević za portal Klima 101.

Šest gradova u Srbiji već prekoračilo zakonski limit zagađenja vazduha česticama PM10 za ovu godinu

Izuzetno su veliki i ekonomski troškovi: procena je da oko milijardu evra se izdvaja na lečenje oboljenja koja se mogu dovesti u vezu sa zagađenjem vazduha.

U celoj priči o napuštanju uglja ne treba zaboraviti da Srbija već sada jednu trećinu električne energije dobija iz hidroelektrana, što je mnogo veći udeo od proseka u Evropskoj uniji, gde hidroenergija snabdeva svega oko 12% potreba.

Hidroelektrane poput velikih sistema na Đerdapu ili na Drini već pokrivaju značajan deo potrošnje i mogu se dodatno modernizovati. Sa druge strane, vetar je već zastupljen u Vojvodini, a vetroparkovi se polako šire i u drugim područjima s povoljnim ružama vetrova.

Značajan potencijal leži u solarnoj energiji. Solarne elektrane su sve češći prizor na krovovima kuća u većim gradovima, kao i u vidu većih solarnih parkova. Dobar deo Srbije, posebno jugoistočni i južni krajevi, raspolaže sasvim solidnim........

© Danas