Kada je daleke 1984. godine ruski pesnik Josif Brodski govorio američkim studentima o različitim vidovima susreta sa Zlom i mogućim izlazima iz tih situacija (uz napomenu da Zlo ne dolazi s najavom: Zdravo, ja sam Zlo!) uvodeći ih u tzv. svet odraslih, a uzimajući za okosnicu Hristovu „Propoved na Gori“ s početkom poznatog stiha: „Ako te neko udari po desnom tvom obrazu, obrni mu i drugi“ – koji i danas mnoge zbunjuje, a pogrešno primenjen nanosi štetu – da li je mogao da pretpostavi da će ga za tačno 40 godina čuti studenti u Srbiji? Da li je mogao da zamisli da će ovde mladi na delu pokazati razumevanje stiha baš kao što veliki pesnik savetuje – uzimajući ne samo njegov početak, već celinu do kraja

Jelica Zupanc

Dame i gospodo iz klase 1984!

Bez obzira na to koliko hrabri ili obazrivi bili, u životu vam predstoji da se neposredno sukobite sa onim što se naziva Zlo. Tu ne mislim na neko svojstvo iz gotskog romana, već najblaže rečeno, na opipljivu društvenu stvarnost koja je van vaše kontrole. Nema tako dobre prirode niti tako oštroumnih proračuna koji bi vas spasli toga susreta. Zapravo, što ste proračunatiji i obazriviji veća je verovatnoća za taj susret, jača je silina udarca. Život je tako strukturiran da Zlo može biti praktično sveprisutno, makar zato što je u stanju da se pojavljuje preobučeno u dobro. Nikada ga nećete videti kako prelazi vaš prag sa najavom: „Zdravo, ja sam Zlo!“ To naravno ukazuje na njegovu sekundarnu prirodu, ali uteha koja se može izvući iz ovakvog zapažanja slabi zbog njegove učestalosti.

Prema tome, bilo bi pametno da svoje predstave o dobru podvrgnete najstrožoj mogućoj proveri, da pregledate, tako reći, celu svoju garderobu, i da utvrdite koji bi komad odeće mogao odgovarati nekom neznancu. To, naravno, može postati svakodnevni posao i dobro je ako je tako. Začudiće vas, međutim, koliko stvari, koje smatrate svojim i dobrim, bez posebnog prekrajanja pristaju vašem neprijatelju. Postavlja se čak pitanje nije li on vaš odraz, jer je u Zlu najzanimljivije to što je ono u potpunosti ljudsko. Blago rečeno, ništa se ne može prevrnuti sa takvom lakoćom i nositi s naličja kao čovekove predstave o socijalnoj pravdi, građanskoj svesti, boljoj budućnosti itd. Pouzdani znak opasnosti je broj ljudi koji deli vaša gledišta; ne zato što se jednoglasnost lako degeneriše u jednoobraznost, već iz verovatnoće – sadržane u većini slučajeva – da se plemenite pobude često pokažu lažnim.

Studenti za Demostat: Strah sve manji

Time se ponovo dokazuje da je najsigurnija odbrana od Zla krajnji individualizam, vlastito mišljenje, originalnost, čak ako treba, i ekscentričnost. To jest, ono što se ne može poturati, glumiti, oponašati, nešto sa čime ne bi izišao na kraj ni okoreli varalica. Drugim rečima, ono što ne može da se deli, kao vlastita koža, čak ni sa manjinom. Zlo voli stabilnost. NJega privlače veliki brojevi, čvrsta podloga, uvežbane vojske, uravnoteženi bilansi. Sklonost ka takvim stvarima očigledno ima veze sa njegovom urođenom nesigurnošću, ali je taj uvid slaba uteha kada Zlo pobeđuje.

A to se upravo i dešava: u mnogim delovima sveta i u nama samima. S obzirom na njegovu veličinu i snagu, s obzirom, što je najvažnije, na umor onih koji mu se suprotstavljaju, Zlo se danas može smatrati ne etičkom kategorijom, već fizičkim fenomenom koji se ne izučava u epruveti nego se unosi u geografske mape. I ne govorim vam sve ovo zato što ste mladi, sveži i što život stoji pred vama kao čista stranica hartije.........

© Danas