Dokle god se u Pećkoj patrijaršiji, Dečanima, Gračanici, Ljeviškoj, Deviču, Arhangelima i drugim svetinjama služi sveta liturgija i uznosi molitva, naš narod dobro zna da nije ostavljen.

Kosovo i Metohiju možemo izgubiti samo ako ga se, ne dao Bog, sami odreknemo. Martovski pogrom nije samo jedan u nizu istorijskih događaja koje pamtimo po stradanju, već i gorko svedočenje o ljudskoj nepravdi, ali istovremeno i svedočanstvo o snazi duhovnog podviga kojim je naš narod vekovima odolevao iskušenjima – rekao je juče u besedi episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić) na komemorativnom skupu u Domu kulture Gračanica povodom 22. godišnjice Martovskog pogroma kosovskih Albanaca nad Srbima i SPC na KiM.

U Beogradu održan skup Za odbranu Kosova i Metohije, Nestorović najavio predsedničku kandidaturu

U Beogradu održan skup Za odbranu Kosova i Metohije, Nestorović najavio predsedničku kandidaturu

Obeležavanje 22. godišnjice Pogroma u Gračanici, severnom delu Kosovske Mitrovice i Beogradu juče je bio pod senkom stupanja na snagu spornog kosovskog Zakona o strancima i vozilima, čijim odredbama su svi građani Srbije u njenim ustavnim granicama, a koji nemaju dokumenta samoproglašene kosovske države postali stranci u delu svoje zemlje. Uz aminovanje zvaničnog Beograda, primenu ovih zakona tri dana uoči 22. godišnjice Pogroma zvanično je u Prištini proglasio Peter Sorensen, posrednik EU u pregovorima Beograda i Prištine, uz specifična privremena rešenja za studente i profesore jedinog srpskog univerziteta na KiM, kojima je zapravo najavio uvod u integraciju srpskog školstva i zdravstva u kosovski ustavnbo-pravni sistem.

Pored vladike Teodosija, na komemoraciji u Gračanici, kojoj su prethodili parastos u manastiru Gračanica žrtvama Pogroma, polaganje belih ruža na spomen obeležja i otvaranje likovne izložbe, o događajima 2004. govorili su i svedoci albanskog nasilja.

-Verovali smo međunarodnoj zajednici, verovali smo našoj državi. Mislim, i danas verujemo, ali polako nas svi obmanjuju. Od 8.500 ljudi koliko je bilo u samom gradu Obiliću, ostalo je osmoro. Žive u zgradi Školskog centra. Nažalost, ljudi koji su ostali sada doživljavaju da opštinsko rukovodstvo hoće tu zgradu da ruši i da tu gradi park – posvedočio je Goran Stanković iz Lipljana, prenosi Radio KiM iz Čaglavice.

U severnom delu Kosovske Mitrovice, kod glavnog mosta na reci Ibar, koji od 1999. razdvaja srpski i albanski delo grada – kosovski Albanci jedini put masovno i naoružani prešli su ga 17. marta 2004. – obeležavanje Pogroma počelo je parastosom za stradale kod spomenika “Beli Anđeo”, na kome su upisana imena........

© Danas