U Malom Mančesteru, kako se u vreme Jugoslavije tepalo Leskovcu, večeras počinje jubilarni 20. Think Thank festival. Književna manifestacije po kojoj se ovaj grad, makar u kulturnoj javnosti, pročuo više nego kao nekadašnje čudo tekstilne industrije na jugu Srbije.

To, kako to često na ovim prostorima biva, ima da zahvali jednom čoveku – osnivaču i inspiratoru, piscu Saši Stojanoviću, svojevremeno i kolumnisti Danasa.

On pak u ovom razgovoru povodom jubileja pominje ko su još ljudi važni za nastanak i opstanak festivala, kako se pretrajava u vremenima nenaklonjenim kulturi, šta je ono što povezuje pisce i novinare „od Triglava do Đevđelije“ koji dolaze na festival (a nije Jugoslavija), i zašto novinarstvo ne poznaje hrabrijeg od prerano preminulog Bojana Tončića, Leskovčanina poreklom, kome je posvećen jedan od programa festivala na kome se ovaj dugogodišnji novinar Danasa predstavlja u drugačijem svetlu.

Jubilarnih dvadeset. Reklo bi se, mlad festival. Ali u ovoj zemlji, u kojoj i mnogo većim i dugovečnijim manifestacijma preti nestajanje, trajati toliko i to daleko od bilo kakvog centra velika je stvar. Šta vi vidite kada se osvrnete na protekle dve decenije?

– Zavisi odakle počinjem ovo putovanje: vidim zavist, zlobu, mediokritetstvo, valjda bez toga ona čaša meda ne bi bila tako slatka, ali vidim i divne ljude, sjajne programe, žučne polemike; vidim sva lica Srbije za proteklih dvadeset godina u ogledalu zvanom književnost. Vidim sve pokojne prijatelje koji su svojim grandioznom duhom uveličavali naš festival (Igor Mandić, Bojan Tončić, Teofil Pančić, Predrag Lucić, Miša Blam, Milan Vlajčić, Miljurko Vukadinović i svi ostali korifeji lepe reči koji sada pišu sa onog sveta), čujem sve burne rasprave o etici i/ili estetici, pamtim savršena slaganja o neslaganju i trudim se da ne zaboravim ogroman doprinos mojih kumova, Jurice Dikića i Predraga Stankovića, i bliskih saradnika, Tanje Jovanović, Velibora Baloga i Danijele Slavković, ali gajim i nadu da će naslednici, Luka Stojanović, filozof, Anastasija Stoiljković, pesnikinja, Nikola Stevanović, psiholog i Kika Stojanović (ponosno priznajem organizacioni nepotizam!), apsolvent književnosti, biti bolji od nas, sada već “mapetovaca” sa književnog balkona. A to već ne bi trebalo da bude tako teško, rekli bi zlobnici.

Od prijatelja do zakletih neprijatelja: 30 nezaboravnih filmskih tandema

Od prijatelja do zakletih neprijatelja: 30 nezaboravnih filmskih tandema

Kako se zapravo funkcioniše, kako se uopšte postoji bez neke ozbiljne, u slučaju ove zemlje, državne........

© Danas