Minulog vikenda je savez građanskih zborova Pančeva organizovao projekciju dokumentarnog filma Cena rasta i razgovor o njemu i o aktuelnim ekološkim problemima u nas. Sam film koji traje 90 minuta je otvorio previše tema (od klimatske krize, razornog rudarenja u ime zelene energetske tranzicije, nasilne asimilacije Laponaca i zauzimanja njihove zemlje vetrogeneratorima, ponovnoj trci u naoružavanju, do istrebljenja Palestinaca u Gazi i migrantske krize) zbog čega su neke tek ovlaš dotaknute i površno obrađene. Dokumentarac mi se samo na momente dopao.

Režiserkama filma nedostaje više socioloških znanja, a većini sagovornika otvoreniji pristup društvenoj zbilji i otklon od vladajućeg diskursa i ideoloških uverenja. I dalje prečesto intervjuisani koriste politički korektne fraze, eufemizme i pojmove, potpuno u duhu ovog vremena, koji prikrivaju uzroke današnje krize. Tako mnogi potežu odgovornost političara, govore o nedostatku demokratije (ali kakve demokratije?), zalažu se za ekološku pravdu i ukazuju na pogubnost ekstraktivne ekonomije, diktat rasta i neophodnost promene ekonomskog sistema.

Začudo, ali i na sreću, gotovo niko nije spomenuo već izlizane pojmove ekološke svesti i edukacije, održivog razvoja i cirkularne ekonomije. Ili, relativno novi termin odrast. Istina, intervjuisani stručnjaci i aktivisti povremeno naprave proboj i dotaknu suštinu globalne krize pominjući destruktivnost kapitalizma, eksploataciju ljudi i prirode, radnička prava, siromaštvo,........

© Danas