Minulog vikenda je savez građanskih zborova Pančeva organizovao projekciju dokumentarnog filma Cena rasta i razgovor o njemu i o aktuelnim ekološkim problemima u nas. Sam film koji traje 90 minuta je otvorio previše tema (od klimatske krize, razornog rudarenja u ime zelene energetske tranzicije, nasilne asimilacije Laponaca i zauzimanja njihove zemlje vetrogeneratorima, ponovnoj trci u naoružavanju, do istrebljenja Palestinaca u Gazi i migrantske krize) zbog čega su neke tek ovlaš dotaknute i površno obrađene. Dokumentarac mi se samo na momente dopao.

Režiserkama filma nedostaje više socioloških znanja, a većini sagovornika otvoreniji pristup društvenoj zbilji i otklon od vladajućeg diskursa i ideoloških uverenja. I dalje prečesto intervjuisani koriste politički korektne fraze, eufemizme i pojmove, potpuno u duhu ovog vremena, koji prikrivaju uzroke današnje krize. Tako mnogi potežu odgovornost političara, govore o nedostatku demokratije (ali kakve demokratije?), zalažu se za ekološku pravdu i ukazuju na pogubnost ekstraktivne ekonomije, diktat rasta i neophodnost promene ekonomskog sistema.

Začudo, ali i na sreću, gotovo niko nije spomenuo već izlizane pojmove ekološke svesti i edukacije, održivog razvoja i cirkularne ekonomije. Ili, relativno novi termin odrast. Istina, intervjuisani stručnjaci i aktivisti povremeno naprave proboj i dotaknu suštinu globalne krize pominjući destruktivnost kapitalizma, eksploataciju ljudi i prirode, radnička prava, siromaštvo, kolonijalizam i nejednakost Severa i Juga.

Pljušte oštre reči na račun MMF, Svetske banke, pojedinih nacionalnih vlada i čelnica EU, ali, nekako, sa merom. NJihova kritika i analize ne idu predaleko da ne zasmrde na levičarenje, komunizam i revoluciju. (Kako su to, svojevremeno, domišljato iskazali nemački Zeleni: Ni levo, ni desno, nego pravo). Zapravo, teško je govoriti o nekom saznajnom prodoru, ako je te društvene pojave i procese još polovinom XIX veka opisao i objasnio Karl Marks.

MMF: Glavni lek za visoke cene hrane – veća konkurencija

MMF: Glavni lek za visoke cene hrane – veća konkurencija

I sam naslov filma Cena rasta me neodoljivo vraća na knjigu Granice rasta, odnosno više izveštaja Rimskog kluba objavljenih početkom 1970-ih godina. I tamo se, kao i u dokumentarcu, nagoveštava mogući krah civilizacije, ako se nešto ne preduzme, i detaljno opisuje ekološka i ekonomska kriza izazvane preteranom eksploatacijom resursa. Izgleda da ni u teoriji, a pogotovo ne u praksi, nismo odmakli ni pedalj poslednjih 53 godina.

Stanje je, u stvari, još gore jer su danas krize stalne i sve složenije, i što je npr. dobro primetila jedna učesnica u raspravi, dolazeći naraštaji su u sebi nataložili daleko više zagađujućih materija (setimo se mikroplastike) nego njihovi preci. Ne ostavljamo im u nasleđe bolje, niti identične uslove života, nego lošije. A to je direktno u suprotnosti sa osnovnim načelom održivog razvoja.

Nebrojano konferencija i sličnih skupova je održano na tu temu, potpisano more dokumenata, uključujući i Pariski sporazum koji se u filmu često spominje, čitave naučne, stručne, aktivističke, političke i poslovne karijere su izgrađene na tom pojmu, razvijena mreža ustanova, uložena velika sredstva i… Ništa. Kao što ništa nije bilo ni sa predloženim zamrzavanjem rasta 1972. godine. Zašto bi danas bilo drugačije?

Da li će roba u supermarketima da poskupi nakon što je država odmrzla cene dobavljača?

Da li će roba u supermarketima da poskupi nakon što je država odmrzla cene dobavljača?

Pohvalno je što su u filmu pojedini sagovornici nagovestili u kom smeru bi trebalo tražiti izlaz iz ove krize. Dobro je što su neke nevladine organizacije započele sa osnivanjem stambenih zadruga, ali bi bilo odlično kada bi se upustili u stvaranje radnih zadruga, kao zametka alternative sadašnjem načinu proizvodnje. Videli smo da su radnici u milanskoj fabrici auto delova načinili kvalitativan skok, boreći se ne samo za svoja radna mesta i pravo na rad, već i za smisao rada, za slobodu izbora – šta će da rade i proizvode.

Mislim da bi film bio bolji da je u njemu bilo mesta za ekonomistu Janisa Varufakisa, a pošto je bilo reči o Srbiji i regionu, i za, na primer, profesore Todora Kuljića i Borisa Budena.

Autor je sociolog iz Pančeva

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_71959571",{"video":"2513561","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Ekonomija • 23.02.2026. 11:17 Novo radno vreme Lidlovih prodavnica

Novo radno vreme Lidlovih prodavnica

Društvo • 23.02.2026. 13:19 Gradski urbanista nudi ostavku zbog sata na trgu

Gradski urbanista nudi ostavku zbog sata na trgu

Ekonomija • 24.02.2026. 10:30 Glamočić: Imlek od danas preuzima redovne količine mleka, par mangupa zloupotrebljava čestite poljoprivrednike Srbije

Glamočić: Imlek od danas preuzima redovne količine mleka, par mangupa zloupotrebljava čestite poljoprivrednike Srbije

Kultura • 23.02.2026. 12:47 Goran Marković za Danas o napadu Šešelja na njegovu majku, Oliveru Marković: Ispod časti mi je da stupam u bilo kakav dijalog sa tim zločincem

Goran Marković za Danas o napadu Šešelja na njegovu majku, Oliveru Marković: Ispod časti mi je da stupam u bilo kakav dijalog sa tim zločincem

Društvo • 23.02.2026. 13:43 Manja Grčić stupila na dužnost direktorke RTS-a: I dalje je direktorka Tanjuga i K1

Manja Grčić stupila na dužnost direktorke RTS-a: I dalje je direktorka Tanjuga i K1

© Danas