Uništavanje pravosuđa u Srbiji od 2000. godine do danas dostiglo je vrhunac – pred nama je potpuna destrukcija pravosudnog sistema i ozbiljno urušavanje vladavine prava. Procesno pravo u Srbiji uređeno je na način koji je građanima sve teže da razumeju, a još teže da mu veruju. Da smo se, možda, zadržali samo na promeni korica – da smo „zakone“ preimenovali u „zakonike“ – možda bi posledice bile manje. Promeniti naziv, dodati javne izvršitelje i notare i – ništa suštinski više ne menjati.

Reforma mora da donese jasnije postupke, veću pravnu sigurnost, dostupniju pravdu i odgovornost institucija. Ovo se kod nas pretvorilo u svoju suprotnost.

Sa setom se sećamo Palate pravde kakva je nekada bila – otvorenija, življa i bliža ljudima.

Imala je svoj kafić i restoran, prostor u kojem se moglo zastati, razgovarati, sačekati. Hodnici su bili prohodni, široki i puni života, a zgrada je, uprkos svojoj ozbiljnoj nameni, imala ljudsku meru.

Danas je taj osećaj gotovo nestao.

Sklonili smo kafić i restoran, zatvorili hodnike, pregradili prostore. Palata pravde sada ostavlja utisak zatvorene i otuđene institucije. Umesto otvorenosti dobili smo osećaj stešnjenosti i klaustrofobije i bez sudskog procesa.

A gde je zemljišnoknjižno odeljenje?

Nema ga. Nema ga ni u Zemunu, tamo gde je nekada bilo.

Šta ste uradili sa pravosuđem?

Nije, dakle, reč samo o tome da li će u Palati pravde postojati kafić ili restoran. Reč je o tome kakav odnos institucija ima prema čoveku koji u nju........

© Danas