Pravo na pravično suđenje jedno je od temeljnih ljudskih prava, garantovano kod Saveta Evrope kroz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, usvojenu 4. novembra 1950. godine u Rimu.

Doneli smo Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Sl. List SCG-Međunarodni ugovori – 9/2093) ali u Republici Srbiji nema niti pravičnog suđenja niti suđenja u razumnim rokovima. Mi nismo u stanju ni da prepišemo kako treba odredbu čl. 6. ove Konvencije.

U našem zakonu, u čl. 6. koji se odnosi na pravo na pravično suđenje je navedeno:

1. Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izriče javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde.

Pokvareni “semafor” za putovanje u Hrvatsku

Pokvareni “semafor” za putovanje u Hrvatsku

2. Svako ko je optužen za krivično delo smatraće se nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona.

3. Svako ko je optužen za krivično delo ima sledeća minimalna prava:

a) da u najkraćem mogućem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima za optužbu protiv njega;

b) da ima dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;

c) da se brani lično ili putem branioca koga sam izabere ili, ako nema dovoljno sredstava da plati za pravnu pomoć, da ovu pomoć dobije besplatno kada interesi pravde to zahtevaju;

d) da ispituje svedoke........

© Danas