Nedavno se u jednom eseju sociolog Aleksandar Molnar pozvao na Karla Marksa, gde se, prema Marksu, istorija ponavlja „ali je prvi put ona tragedija, dok je drugi put farsa“.

Poentirao je pomenuti sociolog, tretirajući vladavinu Slobodana Miloševića kao tragediju, a ovu sadašnju kao farsu. Nisam sklon sociološkom cepidlačenju, tim pre jer je pomenuto predstavljanje slikovito i sadržajno, ali sam mišljenja da naš civilizacijski i moralni sunovrat zahteva dodatno objašnjenje. Uzmimo proizvoljno izabrane događaje iz našeg skorašnjeg dešavanja.

Kada u potrebi da fascinira sopstveno biračko telo i generalno građanstvo Srbije, onaj koji je na radnom mestu predsednika Srbije, predstavi razgovor sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen kao dug i iscrpan, i kada portparol Evropske komisije to demantuje i razgovor predstavi kao usputan i spontan, onda ovo laganje sa pozicije predsednika Srbije, daleko od toga da je komediografski žanr, pre će biti „drastična sprdnja“.

Kada policija palicama isprebija golobradog mladića nanoseći mu teške povrede pa ga potom lisicama veže za krevet, kada sa pozicije predsednika Srbije izjavite da za sat vremena možete da organizujete napade na kuće opozicionara, onda to više nije farsa, to je suprematija antropologije zla i zločinstva. Proizvod postojećeg političkog oblika upravljanja društvom je „dirigovana i izobličena javnost“.

Zato otpor studenata i........

© Danas