Kada su 10. januara 1929. godine, na stranicama lista „20. vek“, mladi belgijski novinar Tintin sa prepoznatljivim čuperkom i njegov verni pas Sneško krenuli u svoju prvu avanturu u „Zemlju Sovjeta“, malo ko je mogao naslutiti da prisustvuje rađanju kulturne institucije.

Žorž Remi, poznatiji pod pseudonimom Erže (nastao od inicijala njegovog imena i prezimena RG), stvorio je lik Tintina, koji će prodajom od preko 200 miliona primeraka postati nezaobilazan deo svetske kulturne baštine.

Eržeov put bio je određen strogo katoličkim vaspitanjem i skautskim pokretom, čije je vrednosti – poput vernosti i hrabrosti – zadržao do kraja života. Ironično, čovek koji je utemeljio stil „jasne linije“ i uticao na generacije crtača, u školi je imao najslabije ocene upravo iz crtanja.

Njegov talenat prepoznao je mentor, opat Norbert Valez, iako je sam Valez bio kontroverzna ličnost i poštovalac italijanskog fašizma. Tintin, večiti mladić koji izgleda kao sedamnaestogodišnjak, živi u svetu mašte bez porodice i finansijskih briga, putujući gde god poželi.

Njegovo okruženje čine nezaboravni likovi: impulsivni i često podnapiti kapetan Hadok, ekscentrični, nagluvi profesor Lakmus i nesposobni detektivi Dipon i Dipon. Zanimljivo je da u ovom muškom svetu gotovo nema žena, osim komične operske dive Kastafiore.

O značaju Tintina danas i njegovom mestu u istoriji razgovarali smo sa Dejanom Savićem, urednikom izdavačke kuće „Najkula“, koja domaćoj publici donosi celokupne pustolovine ovog junaka.

Na pitanje o značaju Tintina za svetski strip, Savić ističe da gotovo nema osobe na planeti koja nije čula za njega.

„Pripovedački, scenaristički i crtački, Tintin je najistaknutiji primer stila jasne linije. On je uticao na nebrojene strip autore i crtače i oblikovao njihovo stvaralaštvo. Što se tiče kultnog statusa........

© Danas