Nekada smo je zvali Jugoslavija, a danas kažemo: zajednički kulturni prostor. Ono malo što je od njega ostalo, retko se ujedinjuje, osim kad umre neko koga su svi voleli. Na ovim prostorima, zajedništvo se najčešće ne rađa iz radosti, nego iz gubitka. Smrt Halida Bešlića pokazala je da među nama još ima nečega živog. Dobrota ima samo jedno lice, i ono se prepoznaje. Ne trpi maske, ne poznaje pozornicu ni kalkulaciju. Ona je jednostavna – oseti se, obuzme čoveka i ne pušta. U moru snimaka koji ovih dana kruže društvenim mrežama, vidimo čoveka nenametljivog, skromnog, običnog, a u biti tako velikog, snažnog i voljenog.

Halid Bešlić nije bio samo pevač, on je bio deo onoga što sociolozi zovu moralna ekonomija naroda. U društvu razorenom nepravdom, on je predstavljao retku figuru poverenja, čoveka koji potvrđuje da dobrota još uvek ima vrednost. NJegov uspeh nije bio rezultat estradne industrije, nego potrebe naroda da u nekome prepozna meru dobra. Ne onom površnom, televizijskom, već tihom, postojanom, onom koja ne traži aplauz. Kad je pevao, narod nije slušao samo pesmu, nego je tražio odgovor na tiho, zajedničko pitanje: „Još ima ovakvih?“ U tom pitanju se krije njegov sociološki, moralni, i ljudski fenomen.

Kada danas govorimo o zajedničkom prostoru, odnosno o Jugoslaviji, ne smemo zaboraviti ono najvažnije: kako bi taj prostor uopšte moglo biti bez Bosne? Nismo izgubili samo državu, nego i osećaj pripadanja, politički smo se razišli, ali emotivno nikada nismo do kraja otišli. Bosna je ostala da čuva ono što se ne može raspasti. Halid je bio njen glas, dokaz da zajedništvo može preživeti granice, ako preživi u pesmi.

Halidov ispraćaj pokazao je nešto što se retko vidi: on je bio maršal narodne muzike, oličenje onih poslednjih niti što su povezivale narode i narodnosti nekadašnje velike zemlje. NJegova smrt ujedinila je ljude od Banje Luke, Beograda, Novog Sada i Novog Pazara, do Zagreba, Ljubljane, Sarajeva, Goražda i stotina drugih gradova. LJudi su izlazili na ulice s pesmama koje je pevao, da odaju počast ne samo umetniku, nego čoveku dobrote, čije su melodije obeležile svadbe, veselja, Nove godine i........

© Danas