Na različite načine Srbi demonstriraju patriotizam i poštovanje prema nacionalnim simbolima. Mnogi se sa neskrivenim pietetom odnose prema crveno-plavo-beloj zastavi sa dvoglavim orlom ili sa krstom i ocilima na njoj.
Većina samo sluša, poneko i peva stihove himne „Bože pravde“. Nema u tome pravila. Štaviše. Posebno je različitost uočljiva među sportistima: neki su zagrljeni, drugi se drže za male prstiće, sa raširenom šakom na grudima, ili sa spojena tri prsta, baš tamo gde se srce nalazi. Ima i onih koji su tu „nako“. Bledo i nezaintresovano stoje do poslednjeg takta himne. Važnije za njih – utakmice dabome – tek slede…

Postoji i svadbarsko-navijačko-kafansko rodoljublje, zapravo kolektivni zanos, poslednjih godina sve popularniji i sve prisutniji, u najrazličitijim prilikama. Kada, recimo, raspevana popadija Danica pozove „srpski rod“ na veselje, ili kada slovenački muzičar Manjifiko, srpske gore list, podigne krvni pritisak i poveća dozu adrenalina, tako što direktno sa zapadnih triglavskih visina, pošalje stih, zapravo želju da nam ovde na istoku, „pukne zora“.

Ne postoji, ipak, ništa uporedivo sa svenacionalnim ushićenjem u kolektivnom podizanju tri prsta. Desne šake, leve ili obe istovremeno, potpuno je svejedno. Uz usklike: „Srbija, Srbija, Srbija…“

Letnje šeme

U tome imam vrlo intimno iskustvo. Pre toga, desetak rečenica o kontekstu. Vremenskom i........

© Danas