Briselska idila se može opisati u samo jednoj rečenici: evropski zvaničnici su dobili obećanje da će se kopati litijum, a njihov sagovornik da će ga podržati da ostane na vlasti.

Ima li u tome ičeg neočekivanog?

Nema! Evropa je do kraja obelodanila svoje licemerje stavljajući bestidno do znanja da je zanima jedino goli interes. Da vrednosti za koje se tobože zalaže – ljudska prava, poštovanje zakona, slobodni mediji, pošteni izbori – nemaju nikakvu težinu.

Da ih lako oduva i slabašni povetarac.

Pravdajući se da to čine radi „stabilnosti“ brižljivo se čuvaju da priznaju da ta reč označava takođe odsustvo promena, što će reći nepromenljivost vlasti.

Dokle?

Pa sve dok uslužni „izvođači radova“ ne isporuče sve na šta su se – radi ostajanja na vlasti – obavezali. Nemcima litijum, Francuzima ček na basnoslovnih tri milijarde evra za „rafale“ (uz sve već ranije isporučeno), svim drugim potražiocima........

© Danas