Petak 7. februar

Petak je dan iznošenja smeća u mom selu i skidanja najvažnijih stvari sa liste neurađenih. Ujutro sa decom idem u ambulantu na pregled i po opravdanje jer su bila izostala zbog boginja. U ponedeljak će u školu jer nema dogovora oko blokade.

Ne postoji zamena za prirodnu inteligenciju čoveka, lekara, jer on razume suštinu, dok elektronska mašina koju zovemo računar otvara i zatvara neke prozore i ispunjava neku birokratsku formu. U podne je blokada Žeželjevog mosta u Titelu. Naravno idem sa komšijama da ih podržimo i da vratim knjige u njihovu biblioteku. Popodne mi prolazi uz izveštaj kolega eksperata koji su još uvek u Srbiji i onih koji su na žalost u inostranstvu pokušavajući da razumemo zašto nema više kupaca-proizvođača električne energije i šta nas koči.

Subota 8. februar

Noć je bila vedra, dan je sunčan a i Košava neumoljivo „šiša“ po Banatu. Dobro je za vetroelektrane i jedrenje, ali nije lako zadržati šešir na glavi. Još nekako je i moguće u selu, ali ako se izađe van u atar, jako teško, jer su vetro-zaštitni pojasevi odavno posečeni za ogrev. Ogrevno drvo je skupo u Vojvodini zbog prevoza. Za već osiromašena domaćinstva sve je veliki trošak. Mladi su uglavnom otišli, ali ima onih koji su ostali i koji se veoma trude, rade puno i preko norme. Zato još ponešto funkcioniše na entuzijazmu kako reče prof. Dubravka Stojanović. Studenti su nas podsetili da to što radimo a ne moramo nije bilo uzalud. Mali poljoprivrednici su uklješteni pritiskom cena odozdo i odozgo, u vrlo tankoj margini, praktično svakodnevno u neizvesnosti. Pčelari mi pričaju da su izgubili godinu zbog pretoplog leta, a broj zazimljenih legla prenosi gubitak i na sledeću. Tešim ih da je to samo par godina, ali da će na duže staze sigurno biti prilike da se gubitak nadoknadi. To je pogled izbliza, ali postoji i perspektiva, iz ravnog Banata dobro se vidi i Beograd i Srbija. Za sreću nam malo treba, a to nije fabrika koja nas truje, ni hladna škola, ni slabo opremljena ambulanta, ni žuta voda iz vodovoda, ni loš prevoz, a ni........

© Danas