Inspiracija te zaista zatekne na najčudnijim mestima. Mene je ovog vikenda pronašla u Univerzitetskom kampusu u Novom Sadu, dok sam gutao suzavac i bežao od policijskih oklopnjaka.

„Čekaj, šta se ovo dešava?“, u panici mi je govorio mozak. „Da li policija upravo isteruje studente iz Univerziteta, da bi oni mogli tu mirno da se baškare sa svojim pajtosima naprednjacima?“ bilo je legitimno pitanje, dok sam onako obnevideo sa suzama u očima tražio najbolju rutu za beg.

Samo nekoliko dana ranije u Nišu desio se zanimljiv incident, koji me je naterao na slično razmišljanje, i već sam počeo bio da pravim koncept za ovaj tekst. Naime, gimnazija „Stevan Sremac“ u Nišu se urušava… Ne, ne mislim na to što su pojedini profesori koji su podržavali svoje učenike tokom obustave nastave dobili otkaze. Ta politička odmazda prema njima je druga priča. Govorim o plafonu škole koji preti da padne deci (i nastavnicima) na glavu.

Samo da nije one dosadne nadstrešnice, mogli smo taj plafon da ignorišemo bar još nekoliko meseci. Ovako, pošto je javnost postala alergična na sve što može da ti padne na glavu, rešeno je da se nastava privremeno održava u drugim školama…

I kakve sad ovo veze ima sa pandurima, kao da čujem nestrpljivog čitaoca koji ima pažnju zlatne ribice, i sposoban je da čita samo format teksta koji staje na smartwatch. Polako bre, čoveče, moram da dam neki kontekst ovo priči.

„Građani protiv blokada“ i kontraskupovi: Meštani Čačka........

© Danas