Kao što smo rekli u davna, pradavna vremena, bilo jednom jedno kraljevstvo koje se zvalo Nedođija. Kralj Narcis je vladao, ali mladi, pametni, i pre svega dobri ljudi željni pravde, zadavali su mu velike glavobolje.

Kad se kralj zabrinuo da je njegova vlast uzdrmana, počeo je da priča kako on ima svoje robijaliste, a to su zapravo bile njegove dvorske lude, koji su naziv dobili od modernih izraza za reč tamnica, dakle robija i reč lojalan. Oni su kako je sam kralj rekao na jednom od svojih prozora sa kraljevskom pokrivenošću, otišli u neku kuću koja se zove Sram i tu se zakleli njemu na vernost.

E sad, realno, nisu oni bili toliko odani kralju, koliko su voleli zlatne dukate, ali su takođe pokušavali da se sačuvaju od tamnice, to je nešto kao danas robija, po čemu su, kako rekoh, i dobili ime.

Kad su otišli u taj Sram, imali su tekst zajeble, to vam je nešto kao današnja zakletva. Tekst ove zajeble je glasio:

Do smrti voleću svoga gospodara
samo da namlatim mnogo para
Kralja Narcisa voleću grdno
Samo da u čabar ne bi prdno.

Sam kralj je ostao tajnovit i nije na svojim prozorima sa kraljevskom pokrivenošću otkrio ko su sve bili robijalisti, ali je narod u kraljevstvu počeo da nagađa. Pričalo se da je među robijalistima bila Zamuckana Grdanić, predsednica kraljevskog organa koji se zvao Narodna Olupština, čiji zadatak je u suštini bio da se svađa sa protivnicima........

© Danas