SPS je nakon duge i teške bolesti, konačno preminuo 8. juna u Zaječaru. Mnogi običaji našeg naroda na ovaj smrtni slučaj se ne mogu primeniti. Recimo, ne možemo reći da je ova partija ispustila svoju plemeniti dušu, jer u njoj odavno nema ništa plemenito. Ali da krenemo redom, jer o bahatom, pokvarenom, podmuklom životu SPS-a, ima se mnogo toga reći.

Pokojni SPS rođen je 17. jula 1990. godine, nakon što su svoju ljubavnu vezu tog dana krunisali brakom dve najbogatije društveno-političke organizacije tog vremena, Savez komunista Srbije i Socijalistički savez radnog naroda Srbije. Ne bih ja imao ništa protiv ovog braka, da u bračnu zajednicu dve navedene organizacije nisu unele ogromnu imovinu, koja pripada ne njima nego gotovo svim građanima Srbije. Jer svi radni ljudi i građani Srbije izdvajali su novac za imovinu koju su ove dve organizacije prenele svom nasledniku – SPS-u. A bogati naslednik, ko bogati naslednik, živeo je burno, bahato krčmio nešto što nije sam stekao. To bi mogao biti prvi greh. Eh da je bio jedini, gde bi nam svima kraj bio…

Drugi greh je taj što je SPS živeo na prevarama.

Prvo je prevario svoje pristalice pričom da je to organizacija moderne levice. A niti je u politici SPS-a bilo nečeg modernog, niti je to bila levica. Zapravo, SPS je od početka svog života bio nacionalno orijentisana stranka, bez ikakvih levičarskih ideja. Naravno, u redu je da na........

© Danas