Pričao sam vam već da sam letnje raspuste provodio kod babe i dede u okolini Sokobanje. Pre pola veka u podnožju Device nije se mogla primeniti sjajna dosetka čika Duška Radovića „na televiziji ne valjaju samo dve stvari, prvi i drugi program“. Na spomenutoj lokaciji na kojoj sam provodio ispostaviće se, najbezbrižnije dane u životu, nije bilo drugog programa, imali smo samo prvi. Jedan od mojih retkih problema je bio da budem miran pola sata, jer sam tada već morao u kuću, a deda nije propuštao drugi dnevnik, sa sve čika Kamenkom Katićem, koji mu je saopštavao šta će sutra da radi, jer je sve zavisilo od vremena.

Mene je sve ovo totalno smaralo i nisam imao strpljenja da ispratim dnevne aktivnosti istaknutih društveno-političkih radnika. Ali brate, stvarno, svi su bili ćelavi i matori. Jedino mi je bio zanimljiv lik koji je imao fleku na ćeli, jer je delovao kao da je iskočio iz crtaća koji se završavao pre dnevnika. Dobro je da tada nisam znao kako će oni biti super u odnosu na likove koji će se pojaviti par decenija kasnije, jer da sam to znao, sasvim bi realno bilo da se obesim na tavanu iznad šupe, na koji sam tek naučio da se penjem.

Pola veka kasnije, suočavamo se sa gušenjem osnovnog ustavnog prava svakog čoveka, a to je pravo na blagovremeno i istinito informisanje. A ustav bi morao biti svetinja u svakoj pravnoj državi. Neću dalje o ustavu, jer to je maksimalno dosadno, osim ako o njemu ne govori Vladan Petrov, onda to može izazvati razne emocije, bes, ljutnju, tugu, ali i humor, mislim na crni humor. U svakom slučaju, zabava je zagarantovana. Kako ja (srećom) nisam Vladan Petrov, toliko o........

© Danas