Eeee, a taman sam počeo da pišem ozbiljne kolumne. I sad opet moram da pravdam najviše državne zvaničnike, dakle, preda mnom je težak zadatak i trnovit put. Taman sam nekako natčovečanskim naporima opravdao izjavu predsednice najvišeg zakonodavnog organa „ko se lača mati“, evo novog teškog zadatka za moja nejaka pleća. Ali ljudski je svaku situaciju sagledati iz svih uglova, zaista.

Dugo sam se dakle pitao zašto jedan vrhunski lekar, poput Đura Macuta, pristaje da bude premijer prolazne vlade i instrument u rukama, pa dobro, budimo realni, ovog puta nadležne osobe, koja ga je predložila. Međutim, nije samo u pitanju predlog, zašto bi čovek išao varijantom „pristao sam biću sve što hoće“, a nastavak je, neće me pustiti da se mešam u svoj posao. Love neki kažu, nikad dosta (ne razumem ovu izreku) al opet, računam, čovek sa takvom karijerom ne bi trebalo da ima problema sa novcem.

Ako oće da bude popularan kod žena, njemu ni to nije problem. Obrazovan, situiran i izrazito lep. Onda mu pročitaš prezime unatrag i jasno je šta čovek radi, dakle, njemu je žena preko glave…Nikako da ukapiram. A onda mi se nakon sarane pape Franje i Macutove izjave da „stvarno ima zadovoljstvo da kao predsednik vlade republike Srbije po prvi put učestvuje na ovakvom jednom skupu…“ sve otvorilo. Neki istaknuti svetski psiholozi su ustanovili da poslove treba menjati na svakih pet do deset godina zbog zasićenja.

Kako je Đuro Macut........

© Danas