Vidi, ja nisam profesionalni novinar, a još manje politički analitičar. Istina, imam onu člansku karticu NUNS-a, sa sve fotografijom, al ona mi služi da se drugarima na kafi pravim važan, zato što em sam više decenija advokat (što verujte uopšte nije zahvalna pozicija) em sam i novinar.

Osim mogućnosti da se u šali pravim važan u svom najužem okruženju, ova pozicija nije me uvela u zamku narcisoidnosti I uverenje da sam pametniji od drugih. Nemam prava da solim pamet monteru klime, zemljoradniku, lekaru ili pekaru. I šta mi onda ostaje? Ostaje mi mogućnost da iskreno tastaturom svog kompjutera prenosim svoja životna iskustva, pokušam da napravim neku komparaciju događaja iz svog detinjstva, mladosti ili poslovnog života sa aktuelnim političkim dešavanjima. Da pokušam nekog da nasmejem, rastužim, raznežim…Ali pre svega da pokušam da sa čitaocem napravim konekciju, da se razumemo i zajedno razmišljamo o svemu što nam se dešava.

Pre desetak godina, shvatio sam da aktuelna vlast Srbiju vodi u katastrofu. Uključio sam se u opozicione aktivnosti bez ikakvog ličnog interesa, sa jednim jedinim ciljem, da se napravi protivteža Vučićevom režimu, kako bi se on u nekom momentu pobedio na izborima. I danas mislim da je to bila koliko časna, toliko i mazohistička odluka. Jer bilo nas je malo, te nas je bilo lako pratiti, maltretirati prekršajnim, a neke i krivičnim prijavama. U nekom trenutku na ulicama nas je bilo nekoliko desetina, a nekada i više desetina hiljada. Međutim, nikada nismo uspeli ne da ozbiljnije ugrozimo Vučićev režim, već da ga uopšte ugrozimo.

Patri(j)otska diktatura

Patri(j)otska diktatura

Uslovi nisu bili pravedni, ali bilo je........

© Danas