Teško je u to poverovati, ali, verujte piscu, Mladić je sad na spirali, ali i tokom sveg ovog piščevog zavirivanja u njihova žitija ipak osećao neku nelagodu zbog svoje prigušenosti i ućutalosti. Možda bi do kraja, uprkos tome, ostao takav da ga potonji junak nije izazvao na buđenje pojedninih sećanja. Ali, i tada se mrzovoljio da ih opričava i dreši njihove zapetljane konce. Radije ih je cedio kroz svoje misli i stavove o njima.

(*Mora se reći – nekim čudom – pisac je baš kad je bio uveren da je završio sa ovim delom ove sage došao do jednog notesčića Mladićevog iz vremena blago nagoveštenog nestajanja godišnjih doba u kome stoji zapis olovkom koji, uveren je, podupire ovu poslednju rečenicu iznad. U njemu stoji da „problem komunikacije, odnosno sporazumevanja ljudi mogu da rešavaju tako što će se dogovarati kako će šta da zovu“. Ali sebi preporučuje da „treba razviti delimično........

© Danas