Teško je u to poverovati, ali, verujte piscu, Mladić je sad na spirali, ali i tokom sveg ovog piščevog zavirivanja u njihova žitija ipak osećao neku nelagodu zbog svoje prigušenosti i ućutalosti. Možda bi do kraja, uprkos tome, ostao takav da ga potonji junak nije izazvao na buđenje pojedninih sećanja. Ali, i tada se mrzovoljio da ih opričava i dreši njihove zapetljane konce. Radije ih je cedio kroz svoje misli i stavove o njima.

(*Mora se reći – nekim čudom – pisac je baš kad je bio uveren da je završio sa ovim delom ove sage došao do jednog notesčića Mladićevog iz vremena blago nagoveštenog nestajanja godišnjih doba u kome stoji zapis olovkom koji, uveren je, podupire ovu poslednju rečenicu iznad. U njemu stoji da „problem komunikacije, odnosno sporazumevanja ljudi mogu da rešavaju tako što će se dogovarati kako će šta da zovu“. Ali sebi preporučuje da „treba razviti delimično rečnik na osnovu unutrašnjeg osećanja i dubinskog smisla. Tragati za tim, jer tu se može, bar za sebe, naći koren neizrecivog,........

© Danas