Kada je Emina Zahirović Pintarić iz Sarajeva septembra 2024. saznala da ima rak dojke – dijagnozu koje se najviše plašila, nakratko je utihnula njena želja da postane majka.

U to vreme je ova 37-godišnja pravnica već godinama pokušavala da zatrudni.

Svet joj se već bio srušio, ali morala je da počne da se leči.

Znala je da ne želi hormonsku terapiju jer bi to moglo da znači da ni narednih pet godina ne može da ostane u drugom stanju.

Sedam dana posle dijagnoze, otišla je u privatnu kliniku kako bi zamrzla jajne ćelije, ali na prvom pregledu lekari su uočili mrlju na materici.

„Pomislih, još jedan rak“, sada mi sa osmehom prepričava traumu.

Sat pošto su joj uzeli krv za laboratorijsku analizu doktori su se vratili, ali nasmejani.

„Razmišljam – neće mi valjda s osmehom reći da imam još jedan rak“, seća se.

Umesto toga, saopštili su joj da je u šestoj sedmici trudnoće.

„Dugo sam čekala da čujem te reči, a sada ne znam šta da radim. U trudnoći ne smeš da popiješ ništa osim paracetamola“, priseća se.

Doktori su savetovali da sačeka onkološki konzilijum koji donosi konačnu odluku da li može zadržati bebu, ali odmah je znala da terapija treba da počne tek posle „10. nedelje“.

„Onkološki konzilijum mi je bio zakazan za dva dana posle tog pregleda i imala sam dva dana da uživam u činjenici da sam trudna.

„Srećom, na konzilijumu su se saglasili da je profil tumora takav da možemo da odgodimo početak lečenja i operaciju dok beba ne bude imala bar 10 nedelja“, objašnjava.

Operisana je posle 10. nedelje trudnoće.

Tada kreće potraga za doktorom koji bi mogao da je isprati pošto većina ginekologa savetuje prekid trudnoće po principu – majka ima prioritet.

Upravo tako je postupio prvi ginekolog kome se obratila, kako ga bez navođenja imena zove ova uspešna sarajevska advokakinja koja se bavi zaštitom ljudskih i manjinskih prava.

„Nažalost, čuju se otkucaji srca“, prepričava rečenicu koja ju je šokirala.

Rekao joj je da tumor od tri centimetra koji je metastazirao i trudnoća ne idu zajedno.

„Ide hemoterapija, šanse da će beba preživeti svakako su male, a ako odbijete lečenje, rak će metastazirati na kosti i umrećete za pet godina“, citira Emina reči ginekologa.

Rizik od umiranja od raka dojke pet godina posle dijagnoze opao je u proseku sa 14 odsto, koliko je iznosio 1990-ih, na pet odsto, podaci su objavljeni 2023. u časopisu British Medical Journal.

U pojedinim zemljama Evrope i sveta već su uspostavljene smernice za postupanje sa onkološkim trudnicama i bebi se daje šansa da preživi.

Ovakvi slučajevi su relativno retki, jedna od hiljadu trudnica može da se suoči sa dijagnozom raka, podaci su britanske nevladine organizacije Mekmilan.

„Zaista verujem da bi prekid trudnoće trebalo da bude izuzetak.

„Važno je znati da prekid trudnoće neće poboljšati ishod lečenja majke“, kaže za Frederik Aman, jedan od vodećih ginekoloških onkologa u Evropi, i šef ginekološke onkologije na Katoličkom univerzitetu Leven u Belgiji, za BBC.

Emina nije htela da prihvati onkološku prognozu ginekologa.

Kada mi je pre godinu dana prvi put sve ovo ispričala, pomislio sam: „Da li je luda ili hrabra i........

© Danas