Šta smo imali? Od februara do kraja septembra 2025, održano je više od 10.700 protesta u gotovo svim opštinama u Srbiji. Pa i verovatno najveće demonstracije u modernoj istoriji Srbije, sa oko 300.000 ljudi na ulicama 15. marta 2025. Prvog novembra, komemorativnom skupu u Novom Sadu je prisustvovalo oko 110.000 ljudi i bio je to najveći skup održan u Novom Sadu ikada. Studenti su danima i nedeljama pešačili po celoj Srbiji, te vozili biciklove do Strazbura. Imali smo i sve univerzitete u blokadi, kao i nebrojene škole i advokate u štrajku. U aprilu, premijer je bio primoran na ostavku. Jednostavno rečeno, imali smo i najveće i najrasprostranjenije proteste u istoriji Srbije, i jedan od najupečatljivijih građanskih pokreta u savremenoj evropskoj istoriji. Pa ipak, početkom 2026. godine, Aleksandar Vučić je i dalje čvrsto na vlasti.

Ovo nije spočitavanje studentima – njihova hrabrost, kreativnost i solidarnost bili su izuzetni, a posramili su i generaciju profesionalnih političara i aktivista. Međutim, sama hrabrost nikada nije bila dovoljna da obori režim. Postoji ogroman jaz između mobilisanja društva i transformacije njegove strukture, a upravo u tom jazu autoritarni režimi opstaju. Jedno je dizanje morala, a nešto sasvim drugo je dizanje revolucije.

Jedan od čuvenih mitova o nenasilnim protestima je onaj o „3,5 odsto“ Erike Čenovet i Marije Stefan. Prema ovim politikološkinjama („Zašto građanski otpor radi?“, 2011), nijedna vlast u istoriji nije preživela dugotrajnu nenasilnu kampanju u kojoj je učestvovalo više od 3,5 odsto stanovništva (dok je nasilno delovanje često neuspelo ili kontraproduktivno). Ovaj „nalaz“ je postao viralan i krajnje popularan (i među studentima i njihovim profesorima u Srbiji) zato što je ulivao nadu. Uz to, demonstrantima je dao precizan broj kojem mogu da teže. I sad, protest u Beogradu 15. marta višestruko je premašio taj prag – kad ono, međutim. Ali, i sama Čenovet je uputila na oprez kada je reč o tumačenju njenog istraživanja, upozorivši da „3,5%“ nije (strogo) naučno dokazana činjenica niti recept za smenu vlasti. Prvo, Čenovet i Stefan su govorile o kontinuiranom „građanskom otporu“ a ne „protestu“. Drugo, ovaj postotak je istorijski obrazac, a ne garancija. On važi u različitim političkim kontekstima (demokratije, krhke države, autoritarni režimi) ali se kruni kada se primeni na ono što politikolozi Stiven Levitski i Lukan Vej nazivaju „kompetitivni........

© Danas