Šešelj je kao Đekna; još nije umro – a ka’će ne znamo. Sluga svakog režima, sedeća karikatura za selfi na Sajmu knjiga, bahata kreatura koja je potezala pištolj na studente, te vođa paravojnih formacija i osuđeni ratni zločinac.

Njegove kvarne, opasne, zločinačke i trovačke ideje posebno su žilave. Pa se od granica Velike Srbije (Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica) stiglo do granica Ćacilenda Malog (Trg Nikole Pašića-Dragoslava Jovanovića-Andrićev venac-Takovska) kao militarizovanog prostora ili nacionalističke igraonice za umno nedorasle. Ali zato stvorene po njegovom ukusu i uzusu. Je li ona poslovična šljiva posađena u Pionirskom parku? I sećamo li se slogana sa „Radikalskih talasa“ – „Da sve srpsko bude kao zemunsko“? Verzija 2.0. glasila bi: „Da sve srpsko bude kao ćacilendsko“. I sad, uz one velikosrpske i proruske, jedna od odurnih i žilavih ideja koje nikako da odapnu, bila je i ostala – „Šešeljev“ Zakon o univerzitetu iz 1998. godine.

Istini za volju ili ruku na pištolj, ovaj zloglasni zakon predložio je JUL sa kojim su Šešeljevi radikali tada bili na vlasti. Međutim, Šešelj se za ovaj Zakon zalepio kao smrt na babu. I praktično postao njegov glasnogovornik, te prepoznat po istom, zalepivši svoje ime na nj. Između ozloglašenog ostalog, odavno je bio poznat i po otvorenom i kompleksaškom neprijateljstvu prema studentima i akademskoj zajednici. I koja ga, sa dobrim razlozima, nikada nije prihvatila kao vrsnog naučnika i stručnjaka kako se samoreklamira, pa je 1998. samog sebe zaposlio kao redovnog profesora na Pravnom fakultetu u Beogradu. Copy Šešelj / Paste Vučić, samo u oblasti medija. Šešeljev najbolji učenik, Šešelj za 21. vek ili Šešelj 2.0, poznat je po jednako zloglasnom Zakonu o informisanju. Da li to želi da se zapljune i na univerzitet? A kako ono beše, Đuro? Ko ne zna istoriju, osuđen je da je ponavlja. Nikada u našim životima, čini se, nije bilo veće neizvesnosti u pogledu budućnosti – niti većeg neznanja o nedavnoj prošlosti. Ili kolektivnog zaborava i konstruisane amnezije o nepočinstvima političkih aktera na vlasti. Jer istorija ne počinje od 2012. godine, koliko god se režim trudio da baš tada počne.

© Danas