Gotovo u srcu traume, nedaleko od mesta gde je 800 radnika došlo da podrži direktora fabrike na suđenju i da psuje i vređa porodicu Milivojević, koja je izgubila člana porodice, večeras bi dva puta trebalo da bude izvedena predstava „Rad naš namenski – prva ruka“ trupe Korektiv, u kojoj, između ostalih, učestvuju Jelena Stupljanin i Bojan Dimitrijević. Ovaj „pozorišni dosije“ biće predstavljen i u Kosjeriću.

Dramaturg Borisav Matić, koji je zajedno sa Milošem Lolićem bio deo umetničke direkcije Bitefa i zajedno s njim podneo ostavku nakon cenzure reditelja Mila Raua, u razgovoru za Danas govori o okolnostima koje su prethodile nastanku predstave „Rad naš namenski“, saradnji sa porodicom Milivojević, odgovornosti umetnika i reakcijama koje su želeli da izazovu kod publike.

Na predstavi je radilo desetak ljudi, među kojima su četiri glumca i dramaturg, a svi su članovi novoformirane trupe Korektiv.

„Nakon šestomesečnog okupljanja radnika u kulturi kojima je potrebno da stvaraju društveno angažovanu umetnost, shodno trenutnoj političkoj situaciji, jer nemaju mogućnosti da to rade u institucijama, okupili smo se u prvoj polovini ove godine, a CZKD nam je srdačno obezbedio prostor. Tragali smo za temom koja bi nam omogućila da kroz pozorište progovorimo o trenutnom sistemskom nasilju koje postoji u Srbiji i shvatili smo da priča o porodici Milivojević, njihovoj borbi za pravdu posle smrti Miše, njihovog člana porodice, predstavlja presek svih dimenzija sistemskog nasilja u Srbiji“, kaže Matić.

„Naša predstava je, u stvari, nastala iz organske potrebe i porodice Milivojević da širi svoju priču, i naše potrebe da kritikujemo društvo i trenutni politički sistem u Srbiji. Ovo je dokumentarna predstava koja je zasnovana na raznim sudskim i predistražnim dokumentima, razgovorima sa porodicom, te raznim TV emisijama. I Ana Miljanić iz CZKD nam je mnogo pomogla tokom procesa i ona je ovaj format nazvala pozorišni dosije. Pozorišni dosije zato što smo svi mi koji smo učestvovali u radu na predstavi radili i taj istraživački deo, a ima nas desetak. Nas petoro je na sceni, četvoro glumaca i ja kao dramaturg, jer smo hteli da i neko ko nije glumac predstavlja materijal“, objašnjava Matić, dodajući da su zbog osetljivosti teme postojali trenuci kada su razmišljali da od svega odustanu.

„Prvo smo se okupili oko pitanja uloge umetnosti u vremenu krize i tek dva meseca nakon toga........

© Danas