Šta nas uči slučaj svrgavanja venecuelanskog diktatora Madura? Zašto su zgroženi u Srbiji svi koji se protive evropskom putu Srbije i žele da Srbija zauvek ostane zavisna od Rusije i Kine i njihovih diktatora?

Nikolas Maduro je izgubio izbore 2024. Prvo je zabranio opozicionoj političarki Mariji Korini Mačado da se kandiduje. Potom je, na samim izborima, uprkos svim mahinacijama, ubedljivo izgubio od opozicionog protivkandidata, Edmunda Gonzaleza. Međutim, umesto da prizna poraz, on je zaveo otvorenu diktaturu, pravu strahovladu.

Vlada državom na mafijaški način, organizuje trgovinu drogom. Građane maltretira policijom, ali i grupama neuniformisanih naoružanih lojalista. Hiljade opozicionih aktivista je zatvorio. Zemlju je doveo do izolacije, a stanovništvo na ivicu bede.

Takav diktator, kriminalac, šef mafijaške organizacije koji je zarobio državu, iako je šef države, ne može da uživa zaštitu međunarodnog prava. NJegov narod, posle izbora koje je diktator izgubio, ima legitimno pravo da se pobuni i da diktatora ukloni sa vlasti. Većinski izabrani lider, Gonzalez, ima pravo da zatraži pomoć od strane demokratske države, a strana država ima obavezu da pomogne narodu u uspostavljanju demokratije.

Mnogi građani Srbije, zavedeni od proruskih i prokineskih medija koji se zalažu za to da Srbija nikada ne postane članica EU, zameraju SAD na svrgavanju Madura. Veruju da je to učinjeno da bi SAD ovladale bogatim naftnim rezervama Venecuele. Nešto slično je i sam Donald Tramp donekle potvrdio.

© Danas