Kada jedan pravni sistem funkcioniše sa integritetom, on ispravlja nepravde koje proizvode ostali delovi države, i nema prostora za bilo kakvu lustraciju ili alternativne mehanizme pravde.

Kada je pravni sistem deo režima koji narušava ljudska prava, sistemski je korumpiran i radi za vlast protiv ranjivih, potrebni su procesi pravne tranzicije nakon što se promeni vlast, odnosno potrebna je tranziciona pravda.

Ona uključuje, pre svega, uspostavljanje tranzicionih tribunala koji sude prvo sudijama, uz primenu najteže, ultimativne kazne za zloupotrebe na najvišim nivoima sudske vlasti, uključujući ustavne, vrhovne i apelacione sudove, kao i svim državnim službenicima u specifičnim službama, pre svega u službama za socijalni rad, koji su ugrožavali prava najranjivijih, dece, starih, bolesnih. Ove dve službe, uz zloupotrebu policije, su ključne u svim autoritarnim sistemima za kontrolu i zlostavljanje građana.

Da bi se, u sistemu tranzicione pravde, moglo krenuti od pravosuđa u lečenju društva, kako bi sve bilo po zakonu, neophodno je prvo promeniti ustav. U tom smislu formira se ustavotvorna skupština čiji je jedini zadatak izmena ustava u aspektima koji omogućavaju tranzicionu pravdu.

Lustracija je drugi deo procesa, nakon što se sprovede krivični aspekt tranzicione pravde. Ona se primenjuje na sve one koji su osuđeni pred tranzicionim tribunalom, i na brojne druge, koji nisu optuženi, ali........

© Danas