Da se ne lažemo – vidljivo je kolebanje u izboru pravca budućeg delovanja kod onih koji rukovode studentskim, građanskim, opštedruštvenim protestom. Maglovita budućnost se nadvila nad Srbijom koja poslednjim trzajem pokušava da izađe iz ćorsokaka u koji je upala.

Druga faza krize diže amplitudu intenziteta do svog klimaksa, jer je u toku pokušaj stabilizacije režima koji u cilju sopstvene konsolidacije kreće u orkestriranu represiju nad protivnicima. Pendrek, pritvori, sitne čarke, niz vašarskih sabora – samo su početak. Očekujte zahuktavanje kontranapada, paljenje svih turbina, mobilizaciju svih resursa.

Da li smo spremni da izdržimo taj talas?

Ne pobeđuje uvek brojnija vojska. Naprotiv! Mnogo je primera kada je brojnija vojska bila pobeđena, kada je jači protivnik bio položen na pleća. Motiv i organizacija važniji su od masovnosti. Studenti su mesecima unazad imali sve tri komponente. Zarazna motivisanost, iznenađujuću organizovanost, što je rezultiralo istorijskom masovnošću protesta širom Srbije.

Protok vremena sada uzima danak. Brojke više nisu tako visoke, što je očekivano. Organizacija slabi pred novim izazovima, posebno pred pitanjem političke artikulacije otpora. Na kraju i motivacija širih građanskih slojeva postaje upitna, jer su očekivanja prevelika, strpljenja je premalo.

© Danas