U sredu se navršava četrdeset godina od tragične smrti Dragana Mancea. Tog 3. septembra 1985. godine bio sam na treningu fudbalera Partizana na pomoćnom terenu stadiona JNA ispod južne tribine.

Često sam išao na treninge (i Partizana i Crvene zvezde) jer sam tako ne samo znao iz „prve ruke“ ko je povređen (a ko uvređen) već sam pokušavao da shvatim šta treneri očekuju od fudbalera na samoj utakmici – sme li Vermezović da pređe centar i priključi se napadu ili mora da striktno čuva protivničkog igrača, treba li Mance da isprati svog čuvara ako ovaj krene u napad ili ostaje na protivničkoj polovini, ko „pokriva“ beka kada ovaj krene u napad…

Tog 3. septembra trener Nenad Bjeković je odlučio da kroz igru dva tima fudbalerima ukaže na greške koje prave. Bio sam negde na centru i prebrojavao igrače, pokušavao da odgonetnem ko nedostaje i nekako u trenutku kada sam shvatio koga nema na teren je ušao jedan od braće Banjac, prišao je Bjekoviću i nešto mu šapnuo, ovaj se uhvatio za glavu,........

© Danas