Fudbalskim rečnikom, Univerzitet u Beogradu igra svake godine Ligu šampiona i prolazi grupnu fazu. Nekada je u šesnaestini finala, a nekada u osmini finala. Što se tiče naših političara oni su Druga balkanska liga.

Plasman Univerziteta u Beogradu između 501-600. mesta na Šangajskoj listi koja evaluira 20.000 univerziteta a rangira 1000, očekivano je izazvao brojne reakcije u javnosti. U odnosu na prošlu godinu kada je naš Univerzitet bio između 401-500 mesta, a sada je u kategoriji ispod, među 2,7% najboljih svetskih univerziteta, očekivano je izazvao kritike političara na vlasti.

Međutim, njihovim reakcijama nema mnogo smisla pridavati pažnju, jer kao i obično komentarišu nešto o čemu ništa ne znaju. Javnosti je verovatno poznato da su kriterijumi za rangiranje na ovoj listi publikovani naučni rezultati i citiranost u referentnim bazama podataka (Web of Science), broj nobelovaca, itd. Veoma kritični prema Univerzitetu u Beogradu su ovih dana i pojedini profesori našeg Univerziteta, koji kritikuju rektora, dekane, druge svoje kolege optužuju za nerad i politički aktivizam… Zaista mogu da razumem prof. Macuta i prof. Radenovića na tim kritikama jer su kroz svoj profesionalni rad na Univerzitetu dali svoj manji ili veći doprinos poziciji Univerziteta, mada na njihove kritike gledam kroz njihove političke agende kao premijera, odnosno narodnog poslanika vladajuće stranke. Svako njihovo drugačije mišljenje bi bilo ogromno iznenađenje.

Međutim, ovih dana po režimskim i tabloidnim televizijama i portalima, veoma su aktivni pojedini profesori Univerziteta u Beogradu na najvišim pozicijama u Ministarstvu prosvete, Ustavnom sudu, istoričar,........

© Danas