Za jednog geometra bila je to samo daska oslonjena na panjeve – zgodno mesto da upiše oznake tokom terenskog rada u hrvatskom selu Pecka, nadomak granice sa Bosnom i Hercegovinom.

Za Mila Bajića iz ovog mesta na Kordunu, to nije bila samo „daska”, već deo porodične klupe koju je pravio sa decom.

Za policiju, koja je izašla na teren posle rasprave geometara i Bajića, daska je postala deo izveštaja.

A iza tog komada drveta, postavljenog na livadi sa dva gola, stoji projekat vredan više milijardi evra, najavljen kao najveća investicija u istoriji Hrvatske – izgradnja data centra u opštini Topusko, čije će središte biti u Pecki.

Data centri su zgrade u koje se smešta oprema potrebna za funkcionisanje sveta oslonjenog na informacionu tehnologiju i veštačku inteligenciju.

Hrvatsko-američki investitori žele da kupe zemlju za izgradnju centra, ali Mile Bajić i njegova porodica odbijaju da prodaju 10 hektara njihovih parcela.

Strahuju za životnu sredinu usled takvog projekta.

Krajem maja, kada sam posetila porodicu Bajić u Pecki, njihovu kuću i okolno imanje nadletali su dronovi dok su geometri radili na terenu.

Bajići ne žele da nepoznati ljudi na njihovom posedu mere i snimaju ih dronovima, pa su pozvali policiju.

„Ljudi ovde imaju osam razreda škole, ali im je jednostavno zaključiti da će ovaj projekat uništavati prirodu.

„Koliko će se šume poseći, kako će obezbediti neophodnu vodu, kome će ostati sav taj beton kad tehnologija uznapreduje za nekoliko decenija?”, pita Mile Bajić.

Prema podacima sa sajta projekta, iza Panteona AI stoje hrvatski preduzetnik Jako Andabak, koji je bogatstvo sticao u osiguranju, turizmu, poljoprivredi i energetici, i Amerikanac Rajan Rič, predstavljen kao predvodnik američkih institucionalnih investitora.

Predstavnici projekta do sada su neprestano odbacivali navode da će Panteon ugroziti okolinu.

„Sve se radi u skladu sa propisima Republike Hrvatske, koji su identični onima u Evropskoj uniji”, kaže Mario Gudelj, rukovodilac projekta, za BBC u telefonskom razgovoru.

Hrvatska je najmlađa članica Evropske unije koja namerava da značajno uveća kapacitete data centara sa sadašnjih 12 gigavata na 28 gigavata 2030. godine.

‘Sve smo sami napravili’

Do kuće porodice Bajić u selu Pecka, udaljenog 20-ak kilometara od granice sa BiH, stiže se neasfaltiranim putem preko rupa nastalih od kiša.

Ovo mesto, koje se na Gugl mapi ocrtava kao zelena površina prekrivena šumom, prema poslednjem popisu iz 2021. godine imalo je devet stanovnika.

Porodica Bajić živela je u Pecki do 1995. godine, pre i tokom rata posle proglašenja nezavisnosti Hrvatske, sve do vojne akcije Oluja kada su izbegli u Srbiju.

Na teritoriji Banije, Like, Korduna i Severne Dalmacije nastala je Republika Srpska Krajina, nepriznata državna formacija.

Vojno-policijskom akcijom, Hrvatska je povratila kontrolu nad ovom oblasti kojom je prethodnih godina upravljalo lokalno srpsko rukovodstvo uz podršku Beograda.

Bajići su se vratili četiri godine kasnije, čim su se stekli prvi uslovi.

„Tu je bila trava po metra”, govori Mile pokazujući po dvorištu ispred kuće, gde sad stoje parkirane poljoprivredne mašine, automobili i kvad.

„Sopstvenim rukama smo pravili prozore, krov, deset godina smo bili bez struje.

„Tu smo radili, sekli se, padali, lomili se. Imam ožiljaka ne znam koliko. Borili smo se i stvorili ovo”, kaže, polažući ruku prekrivenu žuljevima i ogrebotinama na drveni sto za kojim sedimo.

Bajići obrađuju zemlju, uzgajaju ovce, imaju baštu, kokoške i ni po koju cenu ne žele da napuste Pecku.

„Bilo nam je ponuđeno 400.000 evra da prodamo.

„To je bila zadnja cifra. Nismo pristali”, kaže Slavka Bajić,........

© BUKA Magazin