S početkom 2024. stupile su na snagu kaznene odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti. S obzirom na to da Ustavni sud još uvek nije razmotrio brojne inicijative podnete nakon usvajanja tog zakona, SPC i Matica srpska – svesne goruće potrebe da se pažnja javnosti i vlasti nanovo usmeri ka ovoj temi – organizovale su naučni skup „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti” 16. januara u Narodnoj biblioteci Srbije.

***

U uvodnom obraćanju na naučnom skupu „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti” (16. januar, Narodna biblioteka Srbije), Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije između ostalog je rekao: „Zakon o rodnoj ravnopravnosti na potpuno veštački način kreira život društva i pojedinca dijametralno suprotan istorijskom iskustvu, načinu života, pa i savremenim stremljenjima našeg društva. Čini se, takođe, da rečeni Zakon ima potencijal da pojedinca, ljudsku ličnost deli iznutra, diktirajući – pod pretnjom sankcijama – ljudima potpuno nesvojstven način opštenja i na taj način stvara mogućnost da mladi naraštaji – forsiranim pritiskom i manipulacijama – onim što se zove brainwashing, prestanu da budu ono što su Božjom voljom postali.”

Ove reči jasno ukazuju na spornu stranu Zakona, naime da on nije donet s namerom da unapredi položaj i vidljivost žena u društvu uvođenjem obaveznog korišćenja ženskog oblika imenica za zanimanja – već je njegov pravi cilj uvođenje neustavnog pojma „rod” (i s njim povezanog pojma „rodni identitet”) u srpsko društvo. Pojam „roda” kao društvenog konstrukta – koji nema veze s polom čoveka već predstavlja unutrašnji, subjektivni doživljaj sebe – nosilac je potencijala, koji je patrijarh pomenuo, da iznutra podeli ljudsku ličnost, a potom rascepi i čitavo srpsko društvo po linijama po kojima se zapadna društva uveliko cepaju.

Stručnjaci za jezik koji su govorili na skupu jednoglasno su protiv obavezujućih odredaba o upotrebi tzv. rodno osetljivog jezika, koji zakon predviđa ne samo u profesionalnom već i u ličnom životu! Prof. dr Isidora Bjelaković izjavila je: „Rodno osetljiv jezik moraće da se koristi u sredstvima informisanja, u oblasti obrazovanja i vaspitanja, u nauci, u udžbenicima i drugim oblastima obrazovnog i vaspitnog rada. Neće postojati mogućnost odabira, jer to povlači i visoke novčane kazne – od 50.000 do dva miliona dinara, ukoliko se taj jezik ne primenjuje. Ovim činom ne samo da je uveden verbalni delikt, nego je dovedena u pitanje i svrha postojanja institucija čije je primarno polje proučavanje srpskog jezika i jezičko planiranje.”

Da bismo shvatili kakav problem rodno osetljiv jezik stvara na polju obrazovanja – najbolje je da pogledamo primer rečenice iz udžbenika napisane onako kako to Zakon predviđa: „Kao učesnik/ca u saobraćaju ti možeš da budeš pešak/inja ili putnik/ca u prevoznom sredstvu. Vozač/ica bicikla možeš biti samo u pešačkoj zoni.” Tu je i primer „pravilne” upotrebe iz Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika: „Potrebno je da zakažete pregled kod svog izabranog/e lekara/ke tako što ćete ga/je pozvati na broj telefona 123-456.”

Zakonopisci ne kriju da žele da „utiču na svest onih koji se tim jezikom služe”. Prema rečima doc. dr Katarine Begović: „Nameće nam se kako da govorimo, a kako je veza jezika i mišljenja recipročna i neraskidiva, jer sapijens jezikom artikuliše misao, a zauzvrat jezik u jednoj meri i na odgovarajući način utiče na ljudsku svest, nameće se i mentalni diskurs u okviru kojeg smemo da se krećemo. Ovakav presedan je uvod u orvelovsku viziju........

© Нови Стандард