Bilo je baš dobro ono doba kad je čovjek mog’o otići u banku, naći dva žiranta, podići koliki god hoćeš kredit i onda u neko doba samo nestati ili naprosto prestati plaćati rate i vraćanje tog kredita prebaciti na leđa žiranata.

Država je bila vrlo susretljiva prema tim ljudima, pa je u ta nekakva pravila, zakone, šta li je već bilo, unijela pravo bankama da i ne ganjaju dužnika. Čim prestane plaćati, dižu ruke od njega, k’o da ga ni Bog nije dao, a zgrabe za vrat žirante i od njih zapljenjuju pare, imovinu, a u slučaju većih iznosa i kuće i imanja. Ta praksa se toliko raširila i tako dobro je funkcionisala da smo na kraju pričali viceve o tome, iako to nesretnim žirantima nije bilo nimalo smiješno. Žiranti su tu bili u poziciji talaca, od početka predodređeni da budu žrtvovani na oltar nesavršenosti zakona i sopstvene naivnosti. A onda je neko skontao da mnogi svjesno idu na to da uzmu pare od banke i ne pomišljajući da sami vraćaju kredite i da to tako više neće ići. U neko doba ta praksa je bila prekinuta, pa ako i danas ima zlosretnih žiranata koji zbog svoje dobrodušnosti i merhameta vraćaju tuđe dugove, to više i nije tako raširena pojava.

Bio je to baš dobar i zgodan model........

© TIP