Postoji u Bosni i Hercegovini jedna škola uspjeha koja se ne uči ni na fakultetima, ni na seminarima, ni u diplomatskim akademijama. To je škola emocionalnog ucjenjivanja, precizne upotrebe suze, moralne galame i pravovremenog pozivanja na vlastitu krhkost.

U toj školi Martina Mlinarević je docent, vanredni profesor i rektor u jednom. I Nikolina bi, da je pametna, mogla nešto naučiti. Ali ne može – jer Nikolina nije prava krv. Njena krv je srpska. Posve dovoljno da si korumpiran. Još ako si kupio diplomu.

Martina je, treba to priznati, savladala svoj zanat do savršenstva. Dok drugi u ovoj zemlji falsifikuju diplome, Martina je uradila nešto sofisticiranije: ona je falsifikovala sebe. Napisala je da ima diplomu. Tačka. Nije se ni potrudila da je kupi. Sistem je to odradio za nju. Ministarstva, ambasade, međunarodni partneri, NGO mreže, mediji – svi su stali u stav mirno i salutirali životopisu koji nikada nije morao biti tačan, jer je bio emocionalno ispravan.

I tu dolazimo do ključne vještine: Martina ne argumentuje – ona optužuje osjećajem. Ko god postavi pitanje o njenoj diplomi, njenom mandatu, njenoj plati ili njenom statusu,........

© Poskok