Moj dida sa Šolte je došao kod nas doma u Split na doček nove godine. Mi smo naveče žnjopali pršut i francusku i sarmu i pečenog odojka. Plus su tata i mama i dida krehnili bocu travarice i tri boce postupa. Ja sam krehnijo dvi boce kole. Damjanica je krehnila čokolino i pošla šlafenzi. Onda je moj dida pogledao na uru i rekao je: „Asti iruda, već je jedanes ipo! Ćerce, aj donesi oni štrudel da nabrzihen sašijen fetu-dvi, jerbo ću morat poć leć!“ Mami je uletilo čudilo: „Saš poć leć, po ure pri ponoći? Ali neš dočekat novu godinu?“ Dida je rekao: „Ja da je dočekan? Nou ćens, darling! Pa jel ti ja ličin na nekog kretineta?“ Tata je žbeknijo čep iz četvrte boce postupa i sipnijo je didi u čašu. On je rekao: „Koja ti je to spika, fosilac? Doša si sa Šolte u Split na doček nove godine, i saš prije ponoći otić na spavanje?“

Dida je srknijo dva guca postupa. Onda je on rekao: „To ti je stvar taktike, zete! Umisto da ja čekan novu godinu, masu je bolje da ona čeka mene! A ja ću onda polako, natanane, snoge na nogu, tejkit iiiiiiziii… Gospe mi blažene će me se načekat!“ Mama i tata su piljili u njega sa zbunjozom. Dida je rekao: „A ne ovako ka vi! Dočekaš novu godinu, još obučeš bolju veštu i napraviš frizuru, a posli toga se ne stigneš ni okrenit i već ideš dočekivat sljedeću novu godinu… Ako vrime leti, moraš bit dobar komad imbećilea da mu još dodaješ gas!“ Tu su mama i tata zakolutačili sa očima. Onda su sipnili si po čašu postupa i kucnili su se. Dida je okrenijo se prema meni i........

© Peščanik