Glumci Narodnog pozorišta u Beogradu i članovi sindikata te ustanove (Singlus) su 15. marta uveče, posle predstave „Majstor i Margarita“, saopštili da ponovo počinju jednočasovni štrajk upozorenja. Izašli su na scenu sa transparentima na kojima je pisalo „Smena uprave odmah“ i „Narodno je narodno“ i objasnili da su primorani na štrajk zbog brojnih problema u funkcionisanju pozorišta, koji su počeli od kada je u julu prošle godine izabrana nova uprava.

Pre desetak dana, Singulus je podneo i krivičnu prijavu protiv predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta Dragoslava Bokana, v. d. upravnika Dragoljuba Bajića i ministra kulture Nikole Selakovića. Krivična prijava je podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal zbog, kako je navedeno u saopštenju, „niza postupaka i odluka koje su dovele do ozbiljnih posledica po funkcionisanje Narodnog pozorišta, uključujući i zatvaranje ove institucije“.

Pozorište je bilo zatvoreno od oktobra do decembra prošle godine, na preporuku Ministarstva kulture i uz odobrenje uprave, zbog, kako je objašnjeno, neophodnih radova u cilju osiguravanja bezbednosti publike i zaposlenih.

Ta odluka je, slučajno ili ne, doneta pošto su se prethodnih dana i nedelja glumci Narodnog pozorišta, posle predstava, poklanjali publici u crvenim rukavicama, simbolu studentskih i građanskih protesta i zahteva da se utvrdi ko je odgovoran za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine. Od kada je izabrana nova uprava, više puta su tražili i da novi rukovodioci pozorišta bez odlaganja budu smenjeni.

Šta je bio stvarni motiv Ministarstva kulture i nove uprave da zatvori pozorište – neposlušnost glumaca ili bezbednost zaposlenih i publike – može se naslutiti, između ostalog, iz odgovora koje su članovi Singulusa dobili pošto su 24. oktobra zatražili da održe sastanak u zgradi teatra. Uprava im je saopštila da je njihova molba odbijena jer je, u skladu sa odlukom upravnika, korišćenje prostorija odobreno isključivo „za potrebe proba ansambla i za neophodne procese rada“. Pozorište je, dakle, kao što je sindikat i zaključio u objavi na svom Instagram nalogu, uprkos tome što radovi nisu bili završeni, radilo, samo se predstave neposlušnih glumaca nisu igrale.

Krajem septembra prošle godine donet je novi Pravilnik o radnoj disciplini zaposlenih u Narodnom pozorištu, kojim im se, između ostalog, zabranjuje da „javno, verbalno, simbolima, kao i gestikulacijom, izražavaju političku ili drugu opredeljenost ili da javno saopštavaju političke ili druge sadržaje i pozivaju na aktivnosti koje imaju politički karakter“. Zbog sumnje da je time prekršen Ustav, Singlus je Ustavnom sudu podneo zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti te odredbe.

Iako su posle iznošenja transparenata kojima izražavaju podršku studentskim protestima za to dobijali aplauz publike, Bokan je takav gest glumaca na K1 televiziji opisao kao „maltretiranje gledališta“ zbog „vrištanja, skakanja, pištanja i pumpanja“. Baš kao što Džejson Stenli u knjizi „Kako funkcioniše fašizam“ opisuje tehniku širenja propagande: „Tamo gde postoji pravo na slobodu govora, propagandisti ne mogu direktno da napadaju drugačije mišljenje; umesto toga moraju da ga predstave kao nešto nasilno i opresivno.“

Nova uprava Narodnog pozorišta pokazala se kao efikasna u pokušajima disciplinovanja glumaca, ali ne i u pravljenju novog repertoara; glumac Darko Tomović je u intervjuu „Vremenu“ skrenuo pažnju da je od početka sezone Drama imala samo jednu premijeru, i to koprodukciju – koju je ugovorila prethodna uprava pozorišta.

Ipak, novi v. d. upravnik Dragoljub Bajić, koji je član Srpske napredne stranke od 2021. godine, ne odustaje od tvrdnje da pozorište treba da bude mesto samo i isključivo za umetnost. „Politici nije mesto na sceni. Mi smo tu zarad umetnosti. Politika tu nema šta da traži“, izjavio je 8. oktobra prošle godine, reagujući na podršku glumaca studentskom pokretu.

Bajić je u decembru 2023, pred parlamentarne i beogradske izbore, potpisao podršku listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, a predsednik mu je, kako je podsetio Istinomer, u februaru prošle godine uručio zlatnu medalju za „izuzetne zasluge i rezultate u oblasti operske umetnosti“. U maju je imenovan za direktora ansambla Opere Narodnog pozorišta, a u julu, po odluci Vlade Srbije, zajedno sa Bokanom, za jednog od čelnika te kulturne institucije.

Šta će se dešavati u Narodnom pozorištu ako Singlus ne uspe da se izbori za ispunjenje svojih zahteva, može se naslutiti i po tome što je Bokan u oktobru, kako je prenelo „Vreme“, za Informer rekao da je njegov cilj da „malo raščisti i sredi“ Narodno pozorište, pa i da je spreman da, ukoliko se to pokaže kao potrebno, otpusti ceo ansambl i dovede „talentovane i vredne“ ljude.

Ako se ima u vidu da Narodno pozorište već ima talentovane i vredne glumce, koji su, kako i skreću pažnju predstavnici Singlusa, dobili brojne nagrade za svoja ostvarenja, može se pretpostaviti da bi nova uprava mnogo više od darovitih umetnika volela vojnički disciplinovane i uplašene od svakog oblika bunta, izvršioce posla.

Osim što im je na neki način najavljeno da lako mogu da budu zamenjeni ako nastave da se bune, zaposleni u Narodnom pozorištu su, kako je izjavio glumac Aleksandar Srećković, obavešteni da će biti angažovani ljudi koji će se baviti organizacijom svečanosti, konferencija i priredbi. O kakvim događajima će biti reč govori i to što je u Narodnom pozorištu u februaru održana svečanost povodom Dana državnosti Srbije, što je na sajtu najavljeno – kao poklon pozorišta njegovoj publici.

Odgovarajući na to što su protivnici njegovog postavljenja za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta skretali pažnju da on nema veze sa pozorištem, Bokan je istakao da je završio Fakultet dramskih umetnosti (doduše, ne pozorišnu, nego filmsku i televizijsku režiju), pisao scenarije za filmove, knjige, monografije i napravio niz dokumentarnih filmova.

Nije, međutim, pomenuo da je 1993. godine osnovao i bio glavni urednik časopisa „Nove ideje“, i da je napisao tekst „u slavu naše Karmine Burane, našeg trubadura“ – Mirka Pajčina, poznatog kao Baja Mali Knindža. Sadržinu albuma „Stan’te, paše i ustaše“ tog turbo-folk pevača (poznatom i po tome što je za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji svojim pesmama na ratištima „hrabrio“ one koji su za njega bili srpske patriote) nazvao je – „biser pesmama“.

„Da nema ove kasete, siguran sam (uveren sopstvenim iskustvom i iskustvom svojih saboraca), efekat naše borbe bio bi za čitavih 30 odsto slabiji, a opet, uveren iskustvom, znam da bi sve bilo nepromenjeno sa ili bez govora naših akademika, gudačkih kvarteta, srbijanskih partija i sve naše ‘kulture’“, napisao je tada Dragoslav Bokan, koji je 2023. godine, po odluci Vlade Srbije, postao i član Saveta Filološkog fakulteta u Beogradu.

Bokan nije, kao Bajić, član Srpske napredne stranke, ali redovno iskazuje nedvosmislenu podršku Aleksandru Vučiću, objašnjava zašto je bio u zabludi kada ga je kritikovao, a nedavno je i naglasio da „nema nikakvu rezervu“ prema politici koju vodi predsednik države.

Takve izjave su verovatno tog „srpskog rodoljuba“, kako sebe naziva, i dovele do jedne od čelnih pozicija u Narodnom pozorištu u Beogradu. Tome su možda doprineli i njegova ratna prošlost i odnos prema ratovima devedesetih godina na području bivše Jugoslavije.

Osnivač paravojne jedinice „Beli orlovi“, čiji su neki od pripadnika, pod komandom Milana Lukića, tokom rata u BiH učestvovali u ubistvima, progonu i mučenju Bošnjaka u Višegradu, ne samo da se nikada nije distancirao od formacije koju je formirao, nego deluje da bi, kao i pre tridesetak godina, svom snagom podržao vođenje ratova – samo bi za to sačekao dobar trenutak.

„Oni koji prizivaju sutra rat sa Šiptarima, NATO, Hrvatskom, vraćanje Knina, Prizrena, vode nas na put na kome samo možemo da izgubimo. Napisao bih ‘Kad se vojska na Kosovo vrati’, ali ne sutra, po cenu da izgubimo vojsku, suverenost i nezavisnost“, rekao je za TV Tanjug.

U pokušaju da se glumci i drugi zaposleni u Narodnom pozorištu vojnički disciplinuju ne učestvuje samo osnivač „Belih orlova“, nego i Zoran Stefanović, novi umetnički direktor Drame Narodnog pozorišta, koji je izjavio da je to „najliberalnije nacionalno pozorište u Evropi“, ali da više neće biti tolerisano korišćenje pozornice „za propagandu ili bilo šta drugo što nije integralni i odobreni deo predstave kao umetničkog dela“.

Ostaje samo nada da nova uprava Narodnog pozorišta neće biti toliko „liberalna“ da dozvoli da se na sceni pojavi i „naš trubadur“ (koji je u aprilu prošle godine nastupao na skupu „Ne damo Srbiju“ Srpske napredne stranke) ili neki drugi turbo folk pevač i „srpski rodoljub“ kao što je to Pajčin i da pozorište neće biti „raščišćeno“ od „blokadera“ onako kako bi to voleo Dragoslav Bokan, a po svemu sudeći i Dragoljub Bajić i Zoran Stefanović.

Peščanik.net, 24.03.2026.

© Peščanik